Nedelja štednje, podsećanja radi, bila je nedelja u koju "upada" Svetski dan štednje 31. oktobar, a kada je Narodna banka Srbije, u cilju promovisanja vrednosti štednje, poslovnim bankama "opraštala" obaveznu rezervu za sve štedne uloge koji se polože u toku te nedelje.
Sa druge strane poslovne banke su, usled manjih davanja, imale manevarski prostor da svojim štedišama daju veće kamatne stope po osnovu štednje i to je lepo funkcionisalo. Godine sprovođenja ove prakse su rezultirale koncetraciji štednih aktivnosti u toku ove nedelje pa su građani, zarad očekivano povoljnijih uslova, svoju štednju čuvali da je oroče u toku Nedelje štednje.
Sa praksom stimulacije se prestalo 2008. i to pre svega što su neke banke, prema rečima tadašnjeg guverera, čak i ovu stimulativnu, i pozitivnu meru Narodne banke Srbije zloupotrebljavale, ali je period kraja oktobra i početak novembra ostao prilično dinamičan po pitanju štednje iz prostog razloga što je u tom periodu dospevala oročena štednja iz prethodnih godina koja je bila oročena na godinu dana.
Zaključno sa 2010. godinom Nedelja štednje je za revnosne štediše imala smisla jer su se za njihovu naklonost borile banke sa visokim kamatnim stopama i zanimljiv je i slučaj da se te 2010. kamatna stopa u pojedinim bankama menjala svakodnevno, a negde i više puta u toku dana, a sve u borbi za štediše.
Početak kraja je usledio 2011. godine kada NBS izlazi sa "preporukom poslovnim bankama", tačnije vrlo nedvosmislenim instrukcijama da banke ne idu preko 5% sa kamatnim stopama po osnovu devizne štednje. Tadašnju odluku su pravdali obrazloženjem, da skupo plaćena štednja doprinosi skupim kreditima i da ta preporuka ustvari ima za cilj povoljnije uslove zaduživanja za one koji nameravaju da uzmu kredite.
Ali kako se pojeftinjenjem semena za kruške ne može uticati na cenu jabuka tako se povoljniji i jeftiniji krediti nisu ni desili ni 2011, a ni cele 2012 godine. Niti će.
Cenu kredita su diktirali i diktiraće sve manja kreditna sposobnost građana, sve veći rizik poslovanja u smislu nenaplativosti potraživanja, nemogućnost realizacije obezbeđenja kredita (hipoteka, zaloga i sl.).
Čak su neke od banaka ove godine pribegle praksi koja je primerenija rasprodajama u robnim kućama tj. poskupljenju pred sniženja.
U ovom slučaju su neke banke smanjile kamate po osnovu štednje pred samu nedelju štednje da bi kasnije mogli da ih podignu i promovišu se time.
Bilo kako bilo, neke banke su bile u problemu jer su računale isključivo na visinu kamatne stope kao instrument borbe za štedište. Kako ih je NBS u tome ograničila tako su i one došle u problem, pa nije bio redak slučaj da ugovaranje kamatne stope prati dobro staro cenkanje na šalterima.
Najveću štetu su pretrpeli finansijski odgovorni građani jer je NBS ograničila nivo kamatne stope, a najveću korist su dobile banke, i to one sa navećim obimom štednje jer istu plaćaju manje. 
Za očekivati je da se zbog ovoga cena kredita smanji ali će vam svaki bankar reći da usled rizika poslovanja kamate na kredite ne mogu biti niže. A i tržišno gledajući, NBS sprovodeći restriktivnu politiku u domenu mogućeg zaduživanja sa jedne strane, ili opšte stanje u narodu i žeđ za kreditima sa druge strane bankama obezbeđuje red ispred šaltera pa se tada javlja logično poslovno pitanje "zašto snižavati cene?".
Jasno je da NBS ima suprotstavljenu ulogu, zaštite sistema ali i zaštite građana, ali se nekako zaštita građana i njihovih budžeta jedva vidi. Da li će NBS možda krenuti stopama svojih kolega iz Hrvatske koji su ograničili kamatne stope na kredite pokazaće vreme i proaktvinost koja nije okrenuta isključivo ka održavanju sistema već i njegovom unapređenju.
Savet štedišama je da se bore za što povoljnije uslove, da menjaju banke, jer samo tako će se bankarima nametnuti pitanje da li treba da povećaju kamatne stope na štednju. Cenkanje je uvek dobrodošlo čak i ako se ništa ne postigne. Poslaćete barem poruku menadžmentu banke da ima mudre klijente koji cene vrednost svog novca.
Bitna napomena je da treba iskoristiti konkurentnost na tržištu i da su sve banke iste. I najmanja ima iste obaveze kao i najveća i isto tako i najveća može loše poslovati kao i najmanja, a u kojoj god banci da se vaša štednja nalazi, za iznose do 50.000 evra sigurnost te štednje garantuje država.
Da, samo sto narod nije kriticki vaspitan i nije u stanju da shvati ovo sto ste napisali. Vecina gradjana ce prihvatiti uslove koje im servira banka i posle otici kuci nezadovoljno. Pri tome nema sanse da nesto urade.
Ja licno spadam u ljude koji rade bas to sto ste rekli, ali nema kriticne mase.
Problem je u tome sto niko ne nudi alternativu, i izbor se svdi na to da li ce te uloziti u jednu ili drugu banku. A one su kartelski raspolozene i nece po cenu profita preci tu granicu da promene stanje na trzistu.
Savetujte bolje ljudima da probaju da stede na drugi nacin, a ne u bankama. Tek tada ce osetiti pritisak.
Lepo napisan članak. Potpuno odslikava trenutnu situaciju u bankarskom sektoru što se tiče štednje. Ja sam ove godine na jedvite jade ispregovarao kamatu od NKS 6,1% ( EKS 5,61% ), na 15 meseci, sa isplatom unapred. Ne znam kakva su iskustva ostalih štediša i da li je neko uspeo da dobije više, jer ste ukinuli forum, na kome smo mogli da razmenjujemo ponude.
... "sigurnost te štednje garantuje država".... HAHAHAH... sigurnost otvorenog kokošinjca garantuje lično lisica.