Svedoci smo da se moć društvenih mreža prvi put otvoreno vidi na berzi i utiče na poslovanje iste
Robin Hud, čuveni mitski odmetnik iz engleskih šuma se preselio u šume berzanske trgovine i - odatle vreba.
Ukratko, tako bi mogla da se opiše akcija sa platforme za trgovanje na berzi "Robin Hud" koji su nedavno napravili pravu pometnju na berzama kada su napali "šortovane" akcije.
Šta se desilo tog dana na berzi, zašto možemo da očekujemo nešto slično u budućnosti i kako će se, po svemu sudeći, značajno promeniti način trgovanja na berzama, za naš portal analizira Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum Securities.
Koliko, pored Robin Huda postoji ovakvih platformi koje omogućavaju investitorima – amaterima da učestvuju u trgovini akcijama? Koje su najrasprostranjenije?
Generalno, u poslednjih godinu, dve dana je omasovljeno učešće pojedinačnih investitora na najpoznatijim svetskim berzama. Ovom trendu su doprinele trgovačke platforme čije su najveće prednosti minimalne provizije i jednostavnost otvaranja računa i samog trgovanja. Zamah većoj aktivnosti pojedinačnih ulagača dali su i višak slobodnog vremena tokom pandemije (dokolica), ali i niske kamate na štednju koja se slabo isplati proteklih godina. Najpoznatija ovakva platforma je Robin Hud, ali ima ih još (TD Ameritrade, WeBull, TradeStations...) i broj njihovih klijenata se meri u milionima.
Da li, po Vašem mišljenju, ovakve platforme zaista mogu da doprinesu „demokratizaciji“ trgovanja na berzama?
Uvek je poželjna konkurencija na tržištu, a ove platforme su pre svega doprinele nižim troškovima trgovanja (provizije su na mnogima od njih 0%) s obzirom da zarađuju na druge načine (profit uglavnom ostvaruju usled masovnosti klijenata, preprodajom gomile naloga kupovina i prodaje market mejkerima). Međutim, bez obzira što je poželjno da troškovi u trgovanju budu što je moguće niži, ako investitor nema mnogo znanja i iskustva ove niske provizije mogu zapravo da budu skupe ako se izgubi novac na trgovanju. Trgovačke platforme su dosta jednostavne za korišćenje, ali katkad u toj jednostavnosti prenebregava se potreba da se investitorima ukaže na sve rizike koji postoje u trgovanju.
Uz "slučaj Robin Hud" pominjala se i određena grupa na platformi „Redit“ koja je navodno manipulisala tržištem. Da li su ovakvi slučajevi okupljanja na društvenim mrežama i uticaja na tržište zabeleženi i ranije ili je ovo prvi put?
Ovo je prvi put da se moć društvenih mreža pokazala direktno na tržištu. Milioni investitora koji identično popune nalog, ma koliko oni sitni bili, mogu da izazovu tektonske poremećaje na tržištu. U ovom slučaju „napad“ je bio usmeren na „šortovane“ akcije, faktički na velike investicione fondove koji su se kladili na pad cene tih akcija. Organizovani mali investitori su podizali cenu na tim akcijama gurajući ove jake tržišne igrače u gubitke. Zabeležene su ogromne fluktuacije u ceni ovih akcija od po nekoliko stotina procenata, što je izazvalo velike poremećaje na celom tržištu premda su ciljane akcije marginalne u ukupnom prometu.
Da li, po vašem mišljenju, posle ovakvih akcija opada poverenje i interesovanje za trgovinu na berzama?
Mnogi pojedinačni investitori koji su se prošle godine prvi put pojavili na berzi ulaganje u akcije smatraju kao zabavu i njima ove ogromne fluktuacije u ceni akcija prilično odgovaraju. Smisleno ulaganje na tržištu akcija podrazumeva barem minimalna znanja iz oblasti ekonomije i finansija, uz barem srednjoročni vremenski horizont. Većina malih investitora se ne ponaša po ovim standardima, totalno su nepredvidljivi, često trguju i gotovo je nemoguće predvideti da li će na duži rok ostati u berzanskom poslu.
Da li u budućnosti možemo da očekujemo neke slične događaje koji će biti uzrokovani delovanjem preko ovakve i sličnih platformi?
Uticaj društvenih mreža će se svakako povećavati kako u običnom životu tako i na berzanskom trgovanju. Nedavna Reddit manija je bila vođena od strane finansijski i investiciono dobro potkovanih pojedinaca koji su verovatno ostvarili odlične zarade zahvaljujući moći ove društvene mreže i ogromnom broju sledbenika. Ostaje samo da se vidi da li će mnogi od njih ostati razočarani s obzirom da se ulagači bez prevelikog iskustva u ovakvim investicionim šemama uglavnom pojavljuju kasno i kupuju finansijske instrumente na vrhu piramide, sa gotovo izvesnim gubitkom i na kraći i na duži vremenski period. S druge strane, pojedini iskusni igrači na tržištu, poput Elona Maska iz Tesle, uveliko koriste društvene mreže zarad širenja uticaja, premda je ovaj uticaj uvek na ivici zakonom dozvoljenih mogućnosti - zaključio je Nenad Gujaničić.
Ostavi komentar