Šljiva rodila samo za mučenicu

Ako se može suditi po šljivi ranki, ni stenlejku ne čeka ništa bolja sudbina od rakijskog kazana

Šljivici po Srbiji plave se i tamo gde nije bilo grada zadovoljavajući je i prinos i kvalitet, kažu stručnjaci iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Međutim, to će, kako sada stvari stoje, proizvođačima doneti samo muku.

Opet ista priča kao i prošle godine. Čačanskoj ranoj sorti, koja je prva stigla za berbu, obradovali su se, izgleda, samo proizvođači rakije. Rodila odlično, ponuda velika, a otkupna cena mala, oko 15 dinara za kilogram. I kupaca je malo, pogotovo je, kažu, vidan izostanak onih iz Rusije. Baš kao i lane.

Rodilo, alʼ džaba

Na pitanje kakav je ovogodišnji ukupni rod šljive, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović kaže da je još rano za tu ocenu.

"Ono što se može proceniti je da će rod biti dobar. To će biti prava priča tek kada krene stenlejka, i tada će se nešto više znati. Ona je traženija i zastupljenija u izvozu i za preradu, i bolja je i kvalitetnija i više se traži", kaže Bogunović, napominjući da rane sorte nisu toliko zanimljive da bi se na osnovu njih pravila procena.

Ipak, na konstataciju da je prošle godine, uprkos dobrom rodu, slabo išao i otkup i izvoz, posebno u Rusiju, on kaže da je sva prilika da će se isto desiti i ove godine.

Objašnjavajući zašto je rusko tržište prošle godine bilo slabo dostupno za našu šljivu, sagovornik Sputnjika kaže da danas svi manje-više traže isto.

"Niko neće da uveze bilo šta, a ponuda voća je mnogo veća nego što je bila. Zemlje koje nisu bile u tom poslu sada jesu i svetsko tržište je zasićenije. Tada, naravno, kupci dižu svoje standarde i zahtevaju određene stvari. Može im se. To je tako i kod šljiva kao i drugog voća. Znači, pitanje je koliko mi uspevamo da pariramo sa cenom, da li možemo da poštujemo kvalitet. Sada nije više dovoljno da imate super proizvod ako nemate pokriven trgovinski deo. Džaba vam sve", podvlači Bogunović.

Za dinar jeftinije

Dosta faktora utiče na prodaju. Kako napominje, jako je važno i kako će rod poneti u drugim zemljama. Tako smo se mi prošle godine suočavali sa mnogo vlage i bolestima koje su to pratile. A dovoljno je i da neko za dinar ponudi jeftiniji proizvod, pa da se kupac sledeće godine opredeli za drugu ponudu.

"Šljiva nije strateški proizvod i njenu cenu uređuje tržište, a vi to možete da ispratite ili ne. Kod nas je problem malih proizvođača koji nisu u sistemima i imaju skupu proizvodnju. Ne možete sami ništa. Kad ste mali, ne možete sami opstati. Moraju da se udružuju, da zajedno proizvode i zajedno plasiraju robu da bi imali količinu, kvalitet i kontinuitet", kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u PKS.

U gajbi, a ne na grani

Upravo to je bilo iskustvo porodice Pantelić, koja je nedaleko od Kraljeva uzgajala 250 stabala šljive, koja je rađala između 12 i 15 tona godišnje. Kada se podmire svi troškovi od tretiranja do branja, neisplativost je bio razlog što su odustali od tog posla, priča pedesetogodišnji Vladimir. Ukazuje i na zahtevnost kupaca na inostranom, a posebno ruskom tržištu.

"Poslednjih godina oni traže ekstremni kvalitet i u berbi i u pripremi, tako da ljudi sa velikim zasadima ne mogu da nađu kvalifikovanu beračku radnu snagu koja to može da obere. Traže da šljiva izgleda kao da je rasla u gajbici, a ne na grani", bio je slikovit sagovornik Sputnjika.

Kako kaže, hoće samo prvu klasu, i dešavalo se bukvalno da ako nađu samo dve trule šljive u 100 gajbica kada ih donesete pred hladnjaču — vrate svih sto.

Zato će, po svoj prilici, i ove godine polovina roda završiti u rakijskim kazanima, koji su nam zasad jedini prerađivački kapaciteti.

Proizvođačima šljive ostaje da se nadaju da će, kako je to prošle godine najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, otvarajući 13. Sajam šljiva u Osečini, Vlada Srbije izaći sa posebnim programom za podsticanje prerađivačke industrije, u kojoj je u poslednje dve decenije otvoreno veoma malo kapaciteta.

Bez prerađivačkih kapaciteta koji bi tržištu ponudili finalni voćni proizvod — pekmez, džem, slatko, sok — a proizvođačima veću zaradu, i dalje ćemo kao suvu šljivu godišnje izvoziti tek stoti deo.

A upravo je suva šljiva bila prvi izvozni proizvod Srbije u Sjedinjene Države krajem 19. veka. Tada je u SAD izvezeno 30.000 tona suvih šljiva, a sada naš ukupan izvoz suve šljive ne prelazi šest hiljada tona.