Automobili na sintetičko gorivo zagađuju otprilike koliko automobili koji troše fosilna goriva, navodi se u novoj studiji koju je naručila nevladina organizacija "Transport & Environment"
Kako Evropljani prelaze na putničke automobile sa nultom emisijom, studija dovodi u pitanje zelene karakteristike sintetičkih goriva, koje industrija tečnih goriva propagira kao jedan od načina smanjenja uticaja na životnu sredinu vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Takozvana e-goriva, odnosno elektrogoriva su zamena za standardna pogonska goriva, a kreiraju se skladištenjem dela energije iz obnovljivih izvora u hemijskim vezama tečnih ili gasovitih materija.
E-goriva se proizvode pretvaranjem obnovljive električne energije u tečne ugljovodonike putem elektrolize vode. Ovi ugljovodonici se zatim sintetišu sa molekulima ugljen-dioksida uhvaćenim iz vazduha.Ovaj ugljenik se oslobađa kada se goriva sagorevaju, teoretski čineći gorivo neutralnim ugljenikom.
Stvaranje zelenih e-goriva je proces veoma izazovan proces zato što je u Evropi trenutno ograničen kapacitet proizvodnje obnovljive energije.
"Sve dok se gorivo sagoreva u motorima, otrovan vazduh će postojati u našim gradovima. Zakonodavci koji ostavljaju rupe za e-goriva u ciljevima emisije osuđuju javnost na više decenija zagađenja vazduha koje se može izbeći", rekla jeJulija Poliskanova,viši direktor za vozila i e-mobilnost u T&E.
Na testovima je upoređivano sintetičko gorivo sa benzinom E10, standardnom mešavinom u EU, koja uključuje deset odsto etanola i 90 odsto bezolovnog benzina.
Otkriveno je da sintetička goriva emituju slične nivoe azotnih oksida, skoro tri puta više ugljen-monoksida i do dva puta veću količinu amonijaka.
Međutim, e-goriva su nadmašila svoje fosilne kolege u broju oslobođenih emisija čestica, značajno smanjujući PM2,5.
Testovi su se odvijali u laboratorijskim uslovima korišćenjem automobila Mercedes-Benz A klase.
Analizom je otkriveno da će troškovi vlasnika automobila koji koristi sintetičko gorivo u periodu od pet godina koštati 10.000 evra više od vožnje električnog automobila na baterije.
CONCAWE, istraživačka organizacija koju je osnovala naftna industrija, naglasila je da e-goriva ostaju kompatibilna sa standardima EU za emisije vozila (poznatim kao "Euro 6") uprkos nalazima.
"U potpunosti shvatamo da će električna vozila postati glavno rešenje za laki transport, ali moramo da se oslonimo na sve obnovljive izvore energije kako bismo omogućili bržu i čistiju tranziciju, barem sve dok su vozila sa ICE-om prisutna na putevima", rekao je portparol ove istraživačke organizacije.
Zahtev za komentar od strane eFuel Alliance, industrijske lobističke grupe koja se zalaže za regulatorno prihvatanje e-goriva, nije dobijen.
Male količine e-goriva (Electro-fuels) su trenutno dostupne na komercijalnom tržištu.
Pošto se e-gorivo ne može kupiti u Evropi, IFP Energies Nouvelles je dobio zadatak da razvije sintetičko gorivo slično onom za koje se predviđa da će se naći na tržištu Evropsko Unije do 2030 godine. Napravljene su tri mešavine, a ukupno je porizvedeno oko 100 litara.
Pored zagađivaja vazduha, u studiji se dovodi u pitanje da li su sintetička goriva potpuno klimatski neutralna.
Ako automobil koji pokreće e-gorivo pređe u proseku u EU od 12.000 km godišnje, studija je pokazala da bi se emitovalo oko 7 do 9 kg CO2. Iako su znatno manje od emisija koje proizvode automobili na fosilna goriva, autori izveštaja su izrazili zabrinutost da će mnogi automobili sa pogonom na e-goriva nastaviti da proizvode emisije koje zagrevaju klimu.
T&E, snažan zagovornik elektrifikacije drumskog transporta, poziva zemlje EU da ukinu nacionalne ciljeve i finansijsku podršku za upotrebu e-goriva u drumskom saobraćaju.
"E-goriva su izgubila trku u "čišćenju" automobila, ali u stvari, to nikada nije bilo ni blizu… Kredibilitet evropske politike čistih automobila je na kocki, a svako skretanje na e-goriva je novi život za stare zagađuju motore", rekla je Poliskanova.
Umesto toga, T&E želi da vidi e-goriva rezervisana za načine transporta koji se teško dekarbonizuju, kao što je avijacija.
Prošlog meseca je tadašnji nemački ministar saobraćaja Andreas Šojer odbio da podrži deklaraciju COP26 o automobilima i kombijima sa nultom emisijom izduvnih gasova jer je bila nepovoljna za korišćenje e-goriva u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ostaje da se vidi da li će nova nemačka koaliciona vlada zauzeti isti stav.
Prema predlozima Evropske komisije iznesenim u julu, prodaja novih automobila i kombija koji proizvode emisiju ugljenika biće zabranjena od 2035. Zakonodavna tela EU trenutno raspravljaju o predlogu.
Ostavi komentar