Samo 15 toplana u Srbiji naplaćuje grejanje po potrošnji

Dejan Stojanović, predsednik Poslovnog udruženja toplana Srbije, kaže da od 59 toplana u Srbiji 15 naplaćuje grejanje prema potrošnji. To se odnosi i na stambeni i na poslovni prostor. Neki od gradova, poput Novog Sada i Beograda, naplaćuju grejanje prema potrošnji samo za poslovni prostor

Istovremeno, 31 toplana ima saglasnost lokalnih samouprava da može da primenjuje naplatu prema potrošnji, ali je naplaćuje po kvadratu, odnosno paušalno, piše Politika i navodi da čak 13 toplana uopšte nema saglasnost lokalnih samouprava za naplatu po potrošnji.

Upitan da li toplane imaju zakonsku obavezu da troškove izračunaju prema potrošnji, Stojanović kaže da su one u obavezi da se pridržavaju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Ali, prema tom podzakonskom aktu, grejanje i dalje mogu da naplaćuju po kvadratu, i to „izuzetno tamo gde ne postoje tehničke mogućnosti za naplatu prema potrošnji”.

" Tu je naplata prema jedinici površine ili snage grejnog prostora, i to tako što se iznos tarife „energija” izračunava kao proizvod tarife 1 i specifične godišnje potrošnje toplotne energije, čija se vrednost utvrđuje odlukom nadležnog organa, a na predlog energetskog subjekta. To je slučaj u 31 toplani", objašnjava Stojanović.

Iako oni koji insistiraju na grejanju po utrošku očekuju da će im računi na kraju meseca biti manji, naš sagovornik objašnjava da, u odnosu na naplatu po kvadratu, ukoliko su troškovi koji nastaju u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom izračunati tačno, razlike nema.

"Međutim, ovaj način grejanja ne prepoznaje posebnosti zgrada i stvarnu isporučenu toplotnu energiju. Ovo suštinski dovodi do toga da bi kupci u zgradama kojima se realno isporuči manje energije trebalo da dobijaju manje račune i obrnuto. Imamo subvencionisanje između samih kupaca toplotne energije. Domaćinstva koja insistiraju na uvođenju kalorimetara (uređaja koji mere potrošnju po utrošku) iziskuju dodatnu opremu. Samim tim i troškove. Obračun na nivou stanova zahteva nabavku delitelja troškova, termostatske radijatorske ventile, pojedinačne kalorimetre u ormarima ispred stanova. Delitelji troškova (kalorimetri) ugrađuju se uglavnom u starim zgradama, dok se pojedinačni kalorimetri ugrađuju u novijim zgradama. Ovo zavisi od koncepcije izgradnje cevne mreže kroz zgrade i tehničkih uslova koje su toplane izdale investitorima " kaže on.

Konsenzus oko kalorimetra

Na pitanje da li se za prelazak na grejanje po utrošku mora saglasiti cela zgrada ili je tehnički to izvodljivo uraditi i pojedinačno po stanovima, Stojanović odgovara da se o tome moraju izjasniti svi kupci sa zajedničkog mernog mesta – svi oni u jednoj ili više zgrada čiju isporučenu toplotnu energiju meri jedan kalorimetar. – Iskustva u Srbiji i u okruženju pokazuju da nije dobro rešenje da u okviru jedne grupe kupaca (stambeni prostor) imate one koji plaćaju i po kvadratu i po potrošnji. Pokrivenost kalorimetrima na nivou zgrada u 2017. godini iznosila je 92 odsto, a na nivou stanova oko pet odsto – ističe on.

Upitan da li se i grejanje po utrošku plaća cele godine ili samo dok traje grejna sezona, naš sagovornik odgovara da se po pravilu naplata obavlja tako da se varijabilni deo plaća u grejnoj sezoni (šest meseci), a fiksni deo 12 meseci (cele godine).

"Kupci na ovaj način imaju povećane troškove u decembru, januaru i februaru, ali toplane tada imaju i najveće troškove za energente koje moraju redovno da plaćaju. Može se napraviti varijanta da se u toku letnjih meseci plaćaju po dva fiksna dela, kako bi kupci lakše podneli povećane zimske račune. Ako plaćaju po kvadratu račun je 4.750 dinara svakog meseca, a ukupni trošak je isti na nivou godine" zaključuje Stojanović.