Privreda Srbije u ovoj godini mogla bi da ostvari rast oko 3,5 odsto, zarade će međugodišnje porasti za blizu 10 procenata, ali će u većem delu godine stagnirati. Inflacija će krajem godine biti oko 3,5 odsto, a očekuje se da će NBS i ECB nastaviti smanjenje kamatnih stopa, poruka je sa najnovijeg predstavljanja Kvartalnog monitora
Prema rečima Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavnog urednika biltena „Kvartalni monitor“, u prvom kvratalu uglavnom preovlađuju pozitivni rezultati. U tom periodu privreda je ostvarila relativno visok rast, stopa nezaposlenosti doživela blagi pad, dok su registrovana zaposlenost i realne zarade u porastu.
„Srbija se prema cilju rasta BDP-a nalazi u vrhu zemalja sa najbržim rastom. Stopa rasta privredne aktivnosti je velika, ali je delimično posledica poređenja sa niskom pošlogodišnjom bazom. Izrazit rast zabeležen je u građevinarstvu, gde iznosi 14 odsto. Zatim u sektoru usluga, IT i telekomunikacija, ali i klasičnih usluga kao što su trgovina, saobraćaj i turizam. Na to pre svega utiče rast plata. Pokretač rasta je domaća tražnja, odnosno investicije, privatna i državna potrošnja. Sa druge strane, izvoz je imao spor rast u prvom kvatalu, jer su svetske cene krenule da opadaju. Zato se izvoz mora oporaviti, jer je za male zemlje kao što je naša, jedan od glavnih pokretača rasta. Domaća tražnja nije na duže vreme održiv pokretač rasta u privredi kolika je naša“, poručuje ovaj profesor.
On dodaje i da je nastavljen umeren, ali stabilan rast industrijske proizvodnje. Ako se uzme u obzir činjenica da u većini evropskih zemalja stagnira ili opada, Arsić kaže da se 2,9 odsto može smatrati solidnim procentom.
„Interesantno je kako Srbija raste u odnosu na Srednju i Zapadnu Evropu. U periodu od 2001. do 2023. u nekim godinama bila je u vrhu, a u nekim blizu dna lestvice. U poslednjih 5-6 godina smo negde na 10 mestu, ali bi trebala duži period da bude u prvih pet kako bi sustigla razvijene zemlje“, ukazuje Arsić.
Kada je u reč o stopi zaposlenosti, rezultati KM pokazuju da je ukupna zaposlenost povećana za 2,1 odsto, a registrovana za 0,8 procenata. Kako pojašnjava profesor Arsić, taj rast rezultat je dva pokretača.
„Prvi je veća potražnja radne snage, a drugi smanjenje ponude radne snage usled demografskih faktora. Sa druge strane, stopa nezaposlenosti iznosila je 9,6 odsto, što je za Srbiju dosta niska stopa, ali i dalje visoka u odnosu na sadašnje stanje na tržištu rada u Evropi“, ističe on.
Profesor dodaje i da će, zbog opadanja inflacije, realne zarade u ovoj godini imati međugodišnji rast od blizu 10 odsto, ali da će u većem delu godine stagnirati.
Promenili se pokretači inflacije, najveći doprinos daje bazna inflacija
Prema njegovim rečima, kada su u pitanju spoljnoekonomski odnosi, u prvom kvartalu situacija je relativno povoljna. Deficit tekućeg bilansa iznosi 2,3 odsto BDP-a, a trgovinskog 5,4 odsto BDP-a.
„Usluge tokom poslednjih 17 godina imaju jak rast koji iznosi 11,5 odsto, a prošle godine izvoz IT usluga dostigao je 3,4 milijarde evra.
Deficit po snovu primarnog dohotka iznosi četiri odsto BDP-a, slično kao u istom periodu prošle godine. Očekujemo i smanjivanje inflacije, ali sporije. Ona je u Srbiji među najvišim u Evropi, a krajem godine bi mogla da opadne na 3,5 odsto međugodišnje, dok se prosečna inflacija u ovoj godini procenjuje na četiri, četiri i po odsto. Ipak, interesantno je da su se promenili pokretači inflacije. Prošle godine su to bili hrana i energenti, dok sada najveći doprinos daje bazna inflacija, na koju utiču troškovi rada, fiskalna i monetarna politika.
Takođe, cene u Srbiji se postepeno približavaju cenama Srednjoj i Zapadnoj Evropi“, nagoveštava Arsić, dodajući da brzina približavanja zavisi od realne konvergencije, lretanja troškova rada, otvorenosti privrede i monetarne politike.
Autori Kvartalnog monitora navode da je u prva četiri meseca Srbija ostvarila fiskalni deficit od 25 milijardi dinara, što je oko 0,8 odsto BDP-a, slično kao u istom periodu prethodne godine. Takođe, da naša zemlja ima visok strukrurni fiskalni deficit od oko dva odsto BDP-a, što je neodrživo na duže staze.
„Smanjenje strukturnog deficita zahteva da najkrupnije pozicije rashoda rastu sporije od BDP ili da se povećaju porezi“, ukazuje profesor Arsić.
U novom KM navodi se i da su u prva četiri meseca ove godine svi poreski prihodi, osim carina, ostvarili dvocifren realni rast. Kako se pojašnjava, osnovni pokretač rasta poreskih prihoda je visok međugodišnji rast dohodaka od plata i penzija, i potrošnje.
Javni dug krajem marta iznosio je 36,3 milijarde evra, a u prva četiri meseca porastao je za oko 150 miliona evra, velikim delom zbog slabljenja dinara prema dolaru. Autori KM procenjuju da će povećanje javnog duga u tekućoj godini iznositi oko dve milijarde evra, jer se u junu država zadužila emirovanjem obveznica u vrednosti od 1,5 milijardi dolara.
Arsić navodi da je najznačajnija promena u monetarnoj politici bilo smanjenje kamatnih stopa NBS i ECB.
„Očekuje se da će ECB i NBS tokom godine dodatno jednom ili dva puta smanjiti kamatne stope, a dinamika smanjenja zavisiće od kretanja inflacije i privredne aktivnosti“, kaže on.
Osim toga, kreditna aktivnost banaka prema stanovništvu raste, pa su u prva četiri meseca povećani neto plasmani za 475 miliona evra. Takođe, privreda se u prva četiri meseca zadužila 40 miliona evra, ali je povećala zaduživanje u inostranstvu, što je dostupno većim preduzetnicima.
„Očekujemo da će u drugoj polovini ove godine nominalne kamatne stope na dinarske kredite blago opasti, a da će realne stagnirati. Takođe, očekuje se postepen pad nominalnih kamatnih stopa na indeksirane kredite, osim stambenih“, zaključuje Arsić.
Ostavi komentar