Litvanija je uspela da napravi preokret i od slabe ekonomije izgradi jaku i stabilnu, koja je doprinela boljem životu njenih građana
Godine 2004. postala je članica Evropske unije i potpisnica Šengenskog sporazuma i tada počinje njen ekonomski uspon.
U tome su uspeli zahvaljujući nekoliko ključnih reformi, ali to nije bilo lako.
Pre pristupanja Litvanije EU, posebno u prvoj deceniji primene zakona o konkurenciji u zemlji, politika konkurentnosti bila je usmerena na kontrolu cena i na cene koje su određivale dominantne kompanije.
"Prvu deceniju 90-ih godina obeležila je visoka inflacija, spor ekonomski rast i slaba konkurencija", kaže Šarunas Keserauskas, predsednik Saveta za konkurenciju Republike Litvanije.
Tokom razgovora o pridruživanju koji su prethodili ulasku u EU naročito su bila istaknuta pitanja poput liberalizacije tržišta, uklanjanja nepotrebnih vladinih propisa, otvaranja tržišta i konkurencije.
"Pristupanje EU značajno je povećalo mogućnosti ekonomskog rasta zemlje, kao i uslove ekonomske podrške i raspoloživih sredstava i donelo osiguranje većih izgleda za izvoz i uvoz, što bi podstaklo ekonomski razvoj i povećalo konkurenciju u zemlji", kaže on za B92.
Uz to, diskusije o pridruživanju takođe su doprinele cilju uspostavljanja organa za konkurenciju koji bi bio nezavisan od vlade. To je, konačno, rezultiralo uspostavljanjem nezavisnog organa za konkurenciju 1999. godine.
"Istovremeno, izmenjeno je zakonodavstvo o konkurenciji u skladu s pravno stečenim nacionalnim normama. To je imalo dvostruki efekat: prvo, usklađivanje je olakšalo primenu zakona o konkurenciji, jer su evropska pravila tržišnog takmičenja postala direktno primenljiva u zemlji, a mi se u našoj praksi možemo osloniti na brojne evropske slučajeve i sudske odluke, a drugo, ulaskom u EU mogli smo da učestvujemo u redovnim
sastancima i radnim grupama EU za zaštitu konkurencije i razmenjujemo iskustva, što je naš rad učinilo još efikasnijim", priča Šarunaš.
Ulazak u EU osetio je svaki gradanin Litvanije kroz kroz promene koje su im olakšale svakodnevni život.
"Većina građana Litvanije bi, najverovatnije, istakla prednost slobodnog kretanja ljudi, odnosno slobodnog putovanja u zemlje EU bez vize.
Ekonomisti bi, s druge strane, verovatno, skrenuli pažnju na tržište EU od 500 miliona potrošača koje je postalo otvoreno za litvanske kompanije, kao i na finansijsku podršku koju je država dobila", kaže on.
Od pristupanja EU 1. maja 2004. godine, Litvanija je dobila oko 15 milijardi evra finansijske pomoći. Pomoć je korišćena za razvoj infrastrukture, jačanje poslovne konkurentnosti, smanjenje regionalnih i socijalnih razlika.
"Podrška EU, kao i otvoreni izvoz tržišta rezultirala je povećanim rastom ekonomije i zaposlenosti. Članstvo u EU takođe je doprinelo poboljšanju imidža Litvanije među stranim investitorima. Pre pristupanja litvanski BDP iznosio je 46 procenata proseka EU. U 2011. godini je došao na 62 procenta, dok je u 2014. godini - 72 procenta i 78 procenata u 2017. godini", kaže on.
Istraživanje Eurobarometra sprovedeno 2019. godine, takođe, je potvrdilo da 91 odsto Litvanaca smatra da je članstvo u EU donelo mnogo pozitivnih promena u zemlji.
"Pored toga, nivo nezaposlenosti smanjio se sa 11 procenata u 2004. na 6,2 procenta u 2018. godini, dok je prosečna plata porasla sa 357 na 932 evra. Iako su cene proizvoda i usluga porasle za više od 50 odsto u poslednjih 15 godina. To pokazuje da su se kupovna moć i finansijski kapaciteti gotovo svih državljana Litvanije povećavali vremenom", priča Keserauskas.
Brojne su prednosti članstva u EU koje su se osetili u svakodnevnom životu.
Nekoliko godina pre toga su na snagu stupila pravila koja regulišu cene rominga u EU. Kao rezultat ovih promena, građani mogu da plaćaju cene za telefonske pozive, SMS i mobilni internet po tarifi svoje zemlje, gde god da otputuju.
Što se tiče pregovora o pristupanju u EU i poglavlju 8 oni nisu trajali duže od ostalih.
"Međutim, po mojoj proceni, formalni pregovori o pristupanju po svim poglavljima trajali su dve godine. To je uključivalo diskusije u okviru sporazuma o pridruživanju sa EU, nakon čega je zemlja počela da menja zakone i druge propise kako bi ih uskladila sa zakonodavstvom EU još pet godina. Sve u svemu, pregovori su trajali oko 7 godina", kaže.
"Nije bilo naročito velikih izazova tokom pristupnih rasprava u odnosu na sprovođenje zakona o konkurenciji. Medutim, bilo je ograničenja konkurencije koja su morala biti uklonjena, kao što je, na primer, monopol nad pravima koja je nacionalnim zakonodavstvom dao telekom operateru fiksne mreže trebalo je postepeno uklanjati, otvaranjem tržišta za konkurenciju", opisuje Keserauskas put ka EU.
U pogledu zakonodavstva o konkurenciji, zakon je bitno promenjen 1999. godine - pet godina pre ulaska u EU, a potom kasnije u godini pristupanja da bi se potpuno uskladio sa onim EU.
"Stoga je postojala snažna politicka volja za pristupanje EU. Prema mojoj proceni domaći zadatak koji je zemlja morala da uradi pre nego što je pristupila, protekao je prilično glatko", rekao je.
Što se tiče pristupanja Srbije EU, ona kaže da treba da budemo spremni za ono što predstoji. Njegova zemlja je imala nacionalni zakon o državnoj pomoći pre ulaska u EU. Pre toga vlada je usvojila pravila o kontroli državne pomoći u zemlji. Iskustvo u izradi i primeni ovog zakonodavstva pomoglo je da se nauče glavni principi kontrola državne pomoći.
"Moj savet za zemlje u postupku pristupanja je da svaka država kandidatkinja treba unapred da odluči kako će mehanizam kontrole državne pomoći funkcionisati nakon pristupanja EU: koja nacionalna institucija ce biti odgovorna za kontrolu državne pomoći i koja će biti njena uloga u ovom procesu. Kao što se vidi iz iskustva drugih država članica, mehanizam kontrole državne pomoći može raditi na različite načine", zaključuje Šarunas Keserauskas.
Keserauskas je o ovome govorio i na konferenciji Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana na kojoj su učestvovali predstavnici tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana, Evropske komisije, Saveta za zaštitu konkurencije Litvanije i evopski stručnjaci.
Konferenciju je organizovao projekat Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći koji finansira Evropska unija, a sprovodi Ministarstvo finansija – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
Ostavi komentar