S kim je Srbija trgovala prošle godine?

Zemlja u kojoj je Srbija ostvarila najveći suficit u robnoj razmeni i prošle godine, kao i prethodnih, bila je Bosna i Hercegovina

To zapravo znači da je naša zemlja više robe izvezla u BiH, u odnosu na ono što je iz nje uvezla, i to u vrednosti od 743 miliona evra.

Međutim, BiH nije jedina zemlja sa kojom Srbija ima suficit u robnoj razmeni.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći suficit je ostvaren sa zemljama u okruženju, dok se toj grupi zemalja mogu pridružiti i Švedska, Slovačka ali i Ujedinjeno Kraljevstvo i Slovenija. Interesantno je da Srbija u suficitu trguje i sa udaljenim zemljama poput Saudijske Arabije, Australije, Holandije, Lihtenštajna...

U Bosnu i Hercegovinu, Srbija je najviše izvozila gasna ulja i motorni benzin, dok je uvozila koks, polukoks od kamenog uglja i žice od gvožđa i čelika.

Prema podacima RZS, Crna Gora je sledeća zemlja, posle BiH, po visini suficita (717 miliona evra) koji je Srbija ostvarila u robnoj razmeni u prošloj godini. U tu susednu zemlju najviše smo izvozili lekove za maloprodaju i rude olova i koncentrate, dok smo uvozili sirovi aluminijum i vina od svežeg grožđa.

Naredna je Severna Makedonija u koju smo najviše izvozili električne provodnike i toplo valjane proizvode, dok smo uvozili lekove i zavarene cevi od gvožđa i čelika.

Za razliku od ovih zemalja, postoje i one sa kojima se beleži deficit u robnoj razmeni, odnosno više je iz njih uvezeno, nego što je izvezeno. Najveći deficit u robnoj razmeni Srbija poslednjih godina ima sa Kinom, a u istoj grupi pri vrhu liste su i Rusija, Nemačka,Turska i Irak. Deficit je ostvaren i sa Mađarskom, Jermenijom, Indijom i Vijetnamom.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35 odsto), a u uvozu Beogradski region (48 odsto). Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je od januara do kraja decembra prošle godine 41,40 milijardi evra, što je rast od 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pri tome je izvoz porastao za 7,7 procenata, a uvoz za 8,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Izvoz robe bio je vredan 17,53 milijarde evra, a uvoz 23,87 milijardi, tako da je deficit iznosio 6,34 milijarde evra i veći je za 12,5 procenata nego u 2018., dok je ostvaren suficit od 2,01 milijardu evra.