Poskupljenjima hrane kao da nema kraja, a od početka uskršnjeg posta i ribarnice su menjale cenovnike
U odnosu na decembar šaran i pastrmka poskupeli su za 10 odsto, dok je morskoj ribi poput lososa povećana cena i do 15 procenata. Prema statističkim podacima riba je za godinu dana poskupela oko 30 odsto. S obzirom na stanje u domaćoj proizvodnji tek nas očekuju problemi u snabdevanju, a i cene mogu biti još više. Ovih dana potrošači primećuju da su korigovani i cenovnici u ribarnicama koje prodaju pečenu ribu.
Tako kilogram pripremljene pastrmke košta 1.890, smuđa 2.990, dunavskog soma 3.290, a šarana 2.790 dinara. Kilogram girica je 890, skuše 1.190, oslića 1.290, a škarpine 1.890 dinara. Pečeni brancin i orada prodaju se za 2.990 dinara po kilogramu. Kada je reč o plodovima mora pržene lignje su paprenih 3.990, na roštilju su hiljadu dinara skuplje, a gambori staju 4.490 dinara za kilogram.
U ribarnicama kažu da su cene više u odnosu na decembar, ali da je i sveža riba poskupela i da se oni samo prilagođavaju novim okolnostima na tržištu. Upitani da li je prodaja zbog toga slabija, odgovaraju da većina kupaca tokom posta uglavnom kupuje gotovu ribu i da prodaja nije opala bez obzira na to što je u pojedinim slučajevima skuplja riba od mesa.
Svaka roba ima svog kupca, objašnjavaju u jednoj beogradskoj ribarnici. Dodaju da se ovih dana najbolje prodaju pripremljeni fileti. Kilogram soma u filetima je 2.190, grgeča 3.990, pastrmke 3.490, dok je filet škarpine 2.490, a oslića 2.190 dinara. Losos jer i dalje najskuplji i uglavnom košta oko 4.500 dinara, a dimljeni čak 5.990 dinara. Dimljena riba je inače skuplja za oko deset odsto po kilogramu.
Ribarnice prodaju i čorbu koja košta oko 500 dinara po litru, koliko je i kilogram gotove krompir salate.
Najnoviji statistički podaci o uvozu ribe na naše tržište znaće se tek početkom aprila, ali kako je „Politika” nedavno pisala u našu zemlju je za jedanaest meseci prošle godine uvezeno 520 tona samo šarana u vrednosti od 1,9 miliona evra. U odnosu na isti period 2021. to je povećanje od 300 odsto. Šaran kao najprodavanija vrsta ribe i dalje dostiže rekordne cene, a sve to je rezultat krize u domaćem ribarstvu. Prema podacima Privredne komore Srbije u poslednjih deset godina beležimo neprekidan pad proizvodnje šarana. Samo tokom 2021. u našoj zemlji je proizvedeno za 30 odsto manje ribe nego u 2020. Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara, a sada ima jedva 5.000 hektara šaranskih ribnjaka. Ribu uvozimo iz svih krajeva sveta, najviše sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, ali i ostalih zemalja u regionu.
Jedan od ključnih zahteva domaćih proizvođača je da se ukinu naknade za vodne doprinose kako bi se prema uslovima poslovanja, izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu. Plaćaju se naknade po tri osnova – korišćenje vode ili vodna dobra, na osnovu veličine ribnjaka i treći, najnelogičniji, je odvodnjavanje. Sve to ukupno proizvođače košta oko 16.000 dinara po hektaru. Inače ribarstvo kroz PDV, vodoprivredne i druge obaveze koje plaća državi izdvaja godišnje 800 miliona do milijardu dinara, a subvencije koje dobija su simbolične, naglašavaju proizvođači.
Ostavi komentar