Svetska potražnja za fosilnim gorivima će dostići vrhunac do 2030. godine
Ove godine potražnja za ugljem biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su azijske zemlje. To što neke zemlje ponovo aktiviraju elektrane na ugalj je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata, ističe Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Problem je, kaže, pre svega u nafti i prirodnom gasu.
Kraj ere rasta fosilnih goriva ne znači kraj ulaganja u fosilna goriva, ali potkopava razloge za bilo kakvo povećanje investicija u naftu, ugalj i gas, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju. U najnovijem izveštaju, koji je juče objavljen, agencija predviđa da će svetska potražnja za fosilnim gorivima dostići vrhunac do 2030. godine.
Ipak, do tada, potražnja za ugljem raste. Ove godine biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su zemlje Azije. Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj potražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da Kina ima 500 procenata godišnje stope rasta, a Indija 6,5, kao i da se to mora potkrepiti određenim energentima, uključujući i ugalj.
"Činjenica je da je tamo najveća koncentracija industrijske aktivnosti, ali i stanovništva, obe zemlje imaju zajedno oko 2,8 milijarde stanovnika. Kina je značajno odmakla u primeni obnovljivih izvora energije, imajući u vidu što ona ima kapacitet da se približi čistijoj energiji", rekao je Stanić.
"Međutim, ono što je činjenica, ugalj jednostavno gubi na značaju u relativnom smislu, imajući u vidu da se povećavaju instalirani kapaciteti energetskih sistema, koji se baziraju na obnovljivim izvorima“, kaže Stanić.
Kako napreduju tehnika i tehnologija i kako se povećava briga o kvalitetu života, treba smanjiti upotrebu uglja, ukazao je Stanić.
Nestabilnost na energetskom tržištu
Međutim, zbog nestabilnosti na energetskom tržištu i kako se ne može tako lako doći do prirodnog gasa, zemlje se, kaže Stanić, odlučuju da obnove kapacitete koji su zasnovani na termoelektranama koji koriste ugalj.
Rumunija je, navodi, imala cilj da potpuno ukine elektrane na lignit do 2026. godine, ali se sada taj rok pomera, traži se dozvola od Evropske komisije da se to produži za određeni period, jer to rade i razvijenije zemlje kao Nemačka.
"Oni su, recimo, značajno smanjili potrošnju energije koja se proizvodi iz uglja, međutim, imajući u vidu da postoji nestabilnost na tržištu energenata i da to dosta zavisi od klimatskih uslova, onda oni, jednostavno, odlažu zapečaćivanje elektrana koje se baziraju na lignitu", rekao je Stanić.
Iznuđeno rešenje
Ono što je činjenica, ističe Stanić, lignit će u upotrebi značajno ostati i uopšte ugalj koji se koristi elektranama do momenta dok ne bude učvršćen nivo obnovljivih izvora energije u sistemu energetike na nivou Evrope i drugih delova sveta i dok se ne stabilizuje situacija sa prirodnim gasom.
To što neki ponovo aktiviraju elektrane na ugalj ustvari je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata koja je počela još u novembru 2021. godine, kao i zbog rata u Ukrajini kada je značajan deo ruske nafte jednostavno ostranjen iz Evrope, iako i dalje nastavlja da dolazi, navodi Stanić.
"I onda, samim tim, posledica toga je i potražnja za ugljem. Ali činjenica je, kada pogledate, problem je, pre svega u nafti i prirodnom gasu, a tek posle imate posledično ugalj", rekao je Stanić.
Međutim, ističe, veoma bitno je kakva će biti zima. "U tom smislu, ti, da kažemo, kapaciteti termoelektrana su i dalje tu, prisutni. Oni se ne koriste u toj meri koliko bi možda bilo, ali svakako postoji prostor da se oni iskoriste koliko bude potrebe", rekao je Stanić.
Prema njegovim rečima, termoelektrane u Srbiji koriste lignit kao pogonsko gorivo.
"One su tako projektovane i ne možete bilo koji ugalj staviti u pogon, zato što lignit ima manju kaloričnost i samim tim stvara manju toplotu. Ukoliko bismo, na primer, stavili mrki ili kameni ugalj moglo bi da dođe do određene havarije", rekao je Stanić.
"I ono što je bitno istaći kada pogledate generalno ugalj. Dakle, imate lignit koji je najmanje kaloričan, on je najmanje i vredan u tom svom smislu i zato se njegova cena ne formira na standardizovanim berzama. Cena uglja generalno na međunarodnom tržištu je oko svog nivoa koji je bio u septembru 2021. godine", kaže Stanić.
Ostavi komentar