S obzirom na veličinu ekonomija zapadnog Balkana i njihov finansijski sektor, ima prostora za dalje konsolidacije, ulazak uglednih igrača i dobitke u bankarskoj efikasnosti, navodi se u između ostalog, u najnovijem redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za zemlje zapadnog Balkana objavljenom juče, u poglavlju koje se odnosi na finansijski sektor
U svim zemljama zapadnog Balkana kreditni rast je bio pozitivan, ali kreditiranje domaćinstava raste brže nego kreditiranje preduzeća. Severna Makedonija i Srbija imali su snažan rast kredita u privatnom sektoru - po 8 odsto kako je potražnja za kreditima rasla. Kreditiranje na nivou od 5-7 odsto bilo je robusno i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
U Albaniji je zabeležen oporavak rasta kredita od 3 procenta kako se potražnja postepeno poboljšala, ali kreditni uslovi nisu sustigli potražnju.
Kreditiranje domaćinstava za čitavu regiju uglavnom počiva na potrošačkim zajmovima koji su neprestano rasli, dok su krediti kompanijama bili manje izraženi, delom i zbog ograničenog raspona instrumenata finansiranja koji je na raspolaganju, prenosi Indikator.
Prema nedavnom istraživanju Evropske komisije, prosečno 15 odsto kompanija u regionu smatra pristup finansijama najvažnijim problemom, što je više nego dvostruko u odnosu na 7 odsto u EU28. Bankarski sektor je, kako se navodi u izveštaju, dobro kapitalizovan i imao je koristi od konsolidacije.
U martu, prosečna adekvatnost kapitala banaka bila je 18 odsto, iako profitabilnost, merena povratom imovine, ostaje niska (1,3 odsto).
Što se tiče konsolidacije, u Albaniji je od jeseni 2018. broj banaka pao sa 16 na 12 zbog spajanja i ukidanja licence za male neoperativne banke, dok su u Crnoj Gori dve podkapitalizovane banke likvidirane. Međutim, ranjivosti banaka u domaćem i državnom vlasništvu i dalje izazivaju zabrinutost zbog kvaliteta imovine i zdravlja određenih banaka, dodaje se u izveštaju.
Ostavi komentar