Rakija, ne samo od šljiva, nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu, i koja je postala neizostavni deo gastronomske turističke ponude
Od 2015. godine, proizvodnja rakije u našoj zemlji povećana je za 25%, a izvoz za čak 42%.
Osim najpopularnije šljivovice, sve se više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije, maline...Vršac je poznata vinogradarska regija, pa su vina sa ovog područja odavno pronašla svoje mesto u gastronomskoj ponudi.
Osim od grožđa, vina se ovde prave i od drugog voća, recimo kupina, kao što to već šest godina čini porodica Adega. Kao i mnoge kolege, rakiju su do sada pravili "za lične potrebe", u malim količinama, od raznog voća.
"To je bila šljiva, jabuka i loza, pokušavali smo i sa dunjom koja je malo teža da se dobije, a sada smo imali malo više kupina pa smo probali da napravimo i rakiju od kupine, i uspelo nam je. Videćemo ove godine da povećamo proizvodnju, ali i da se registrujemo kao destilerija, da bismo mogli i da prodajemo rakiju, i da vidimo kako će ljudi da reaguju na sve to", priča Ivan Adega.
Da i mali individualni proizvođači prave visoko kvalitetnu rakiju, potvrđuje iz godine u godinu i smotra ocenjivanja kvaliteta koju organizuje Poljoprivredna škola Vršac.
"Mi smo baš pre neki dan pričali o čitavoj toj smotri, koja je sada već 28. po redu, koliko je ona, u stvari, uticala na kvalitet vina i rakija, i koliko su ti proizvođači naučili i popravili svoje proizvode", ističe direktor Poljoprivredne škole u Vršcu, Srđan Kliska. Ipak, sav taj kvalitet ostaje nedostupan širem tržištu, jer su prodaji i izvozu namenjeni samo proizvodi registrovanih destilerija. Njih je do 2009. u Srbiji bilo oko 3.500, ali je izmenama zakona o jakim alkoholnim pićima taj broj drastično smanjen, na oko 540. U njima se proizvodi petina srpske rakije, a veliki proizvođači su se udružili u Nacionalni savet, koji će doprineti promociji i plasmanu proizvoda.
"Što se tiče potencijala srpske rakije u svetu, za sad je konzumiraju uglavnom naši ljudi iz Srbije koji žive tamo. Naš cilj je da je piju i drugi, da je probaju i da taj kvalitet pokažemo celom svetu, da se rakija u svetu probije kao veliki brend", objašnjava vlasnik Destilerije "Hubert 1924" iz Kikinde, Miroslav Knežević, inače potpredsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakija Srbije.
Da rakija zaista može da parira viskiju, votki ili džinu - pićima koja se prave od kukuruza, krompira, pirinča, potvrđuje i, recimo, svetsko zlato u Kini za Kneževićevu kajsijevaču. Visokokvalitetna srpska rakija dobija se destilacijom stoprocentnog voća, pa su malina, dunja i drugo voće u flaši, za inostrane kupce prvorazredni luksuz koji su spremni dobro da plate. Ovaj potencijal samo treba iskoristiti na pravi način.
Ostavi komentar