Radnici koji rade po ugovoru nemaju pravo na markicu za prevoz

Poslodavac, prema Zakonu o radu, nije dužan da radnicima koji rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima nadoknadi troškove prevoza za dolazak i odlazak sa rada jer se po tom zakonu oni ne smatraju zaposlenim kod poslodavca

Sa druge strane, Nacionalna služba za zapošlavanje (NSZ) radnike na privremenim i povremenim poslovima ne smatra nezaposlenim, te ovi radnici ne mogu da ostvare ni pravo na povlašćenu cenu prevoza za nezaposlene.

Portalu Radnik.rs anonimno se obratio radnik tvrdeći da je angažovan po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima u firmi u Beogradu i da mu poslodavac ne isplaćuje naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Objašnjeno mu je da poslodavac troškove prevoza nadoknađuje samo zaposlenima, odnosno radnicima koji imaju ugovor o radu.

Budući da nije zaposlen, pokušao je da se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavi kao nezaposlen i da po tom osnovu ostvari pravo na nižu cenu prevozne karte za nezaposlena lica. Primera radi, cena mesečne karte za javni prevoz u Beogradu za nezaposlena lica (za Zonu 1) je 1.090 dinara, dok za zaposlene cena mesečne karte je 2.990 dinara (za Zonu 1).

Međutim, iz NSZ-a je dobio informaciju da ne može da ostvari ovo pravo jer nije nezaposlen.

Pravo na nadoknadu troškova prevoza"u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz", prema Zakonu o radu, ima zaposleni.

Prema definiciji iz Zakona o radu, zaposleni je fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, a radni odnos"zasniva se ugovorom o radu".

Privremeni i povremeni poslovi u Zakonu o radu spominju se kao"rad van radnog odnosa"i ovaj ugovor poslodavac može da zaključi"za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini".

S obzirom na to da radnici na privremenim i povremenim poslovima nisu zaposleni, oni nemaju prava iz radnog odnosa, kao što je, između ostalog, pravo na bolovanje, godišnji odmor, naknadu za prekovremeni rad, naknadu troškova prevoza.

U tom smislu, u skladu sa Zakonom o radu, poslodavac zaista nije dužan da nadoknađuje troškove prevoza radniku angažovanom na privremenim i povremenim poslovima.

Radnik.rs uputio je pitanje NSZ-u u vezi sa ovim slučajem, pre svega, da li radnik angažovan na privremenim i povremenim poslovima može da se prijavi kao nezaposlen u Nacionalnoj službi za zapošljavanje imajući u vidu da, prema Zakonu o radu, nije zaposlen.

U odgovoru se navodi da se samo nezaposlenim licima koja se vode na evidenciji Nacionalne službe kao aktivni tražioci zaposlenja može izdati uverenje o nezaposlenosti, a da u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,"evidencija o nezaposlenom prestaje da se vodi ako zasnuje radni odnos ili započne osiguranje po drugom osnovu".

"Obavljanje poslova po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenim u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose predstavlja jedan od načina započinjanja osiguranja, te se vrši prestanak evidencije", piše u odgovoru.

To znači da se zaključivanjem ugovora o privremenim i povremenim poslovima radnik briše sa evidencije NSZ-a bez obzira na to što se taj radnik nije zaposlio i nema prava iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu. Na ovaj način, radnik na privemenim i povremenim poslovima prema Zakonu o radu nije zaposlen, a prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti nije ni nezaposlen.