Ove godine Nedelja štednje počela je mirno. Nema mnogo reklamnih spotova, banke se nisu utrkivale u zakupljivanju prostora na bilbordima a i u medijima je sve mirnije nego prethodnih godina.
Vremena kada su kamatne stope od osam do deset posto za godinu dana bile uobičajene izgleda da su nepovratno prošla. Sada se one vrte oko pet posto na godišnjem nivou, mada ima kuća koje su i tu sumu prepolovile.
Država garantuje do 50.000 evraIzvesno je da se svako ko ima mogućnosti da ostavi novac na stranu mogao pronaći u ovim programima. Kako sedmica štednje odmiče, biće još ponuda. Veliki broj štediša te pogodnosti bi trampio za veću kamatu i manji porez, od pre pet-šest godina. No, šta je – tu je. Kada bira banku, naš čovek osim kamate traži i sigurnost. Država garantuje po štednom računu maksimalno 50.000 evra. Za ostatak – tu je namirivanje iz stečajne mase banke. Ako do toga dođe, a bilo je blizu. Nova Agrobanka mogla je izazvati stare štedne traume, a bilo je još kandidata. Srećom, to se nije dogodilo. |
Ali, ako već stope padaju, tu su druge pogodnosti koje klijentima mogu koristiti, a bankari iz godine u godinu pokazuju priličnu maštovitost u tom poslu: kamata se može podići unapred, daju se poklon-polise životnog osiguranja, nide se mešovite i rentne štedenje, fokusira se na nove grupe klijenata.
Trenutno, štednja kod nas iznosi 7,9 milijardi evra i 18 milijardi dinara. U roku od godinu dana dinarska je veća tri milijarde a devizna 400 miliona evra. Uprkos činjenici da su brojke kod dinara krupnije, realno posmatrano ulozi u domaćoj valuti čine tek dva odsto ukupne štednje.
Šta konkretno štediše mogu očekivati ove godine? Da će uz manju kamatu platiti veći porez – stopa na njihov prinos je od početka ovog meseca povećana s deset posto na 15.
Kada prežale novac koji su umesto u svoj džep morali da stave u državnu kasu, mogu da biraju.
Naravno, najviše je ponuda za štednju u evrima, mada bankari klijentima sve češće preporučuju da zbog krize u evrozoni podele ulog i ubace na račune dolare i švajcarske franke. Ali kamata na njih je daleko manje atraktivna – i ispod tri posto godišnje. Tako uprkoz krizi u evrozoni ta valuta i dalje ostaje najpopularnija kod nas.
| Najmlađi nisu ciljani odoka, bake i deke daju novac pa što da ne završi na bankovnom računu. Malo-pomalo i eto prihoda od kamate. To malo-pomalo imali su u vidu i u Novoj ljubljanskoj banci: klijentim je omogućeno da svakog meseca dodaju novca na račun i dobiće pripadajuću kamatu. Malo-pomalo može i preko kartice. Posebno u Erste banci, gde se račun plaćen plastičnim novcem zaokružuje na 50, 100 ili 150 dinara i postaje depozit, ukoliko klijent izrazi tu želju. |
Findomestik je takođe pripremila isplatu kamate unapred, iznosi 5,5 posto na godišnjem nivou. Akcija traje do kraja novembra. Folks banka je pripremila ponudu na šest meseci, a kamata svakog meseca raste.
Banke se stalno trude da pronađu nove klijente. Izgleda da je pažnja sve više okrenuta najmlađima.
Specijalne programe za dečji novac nudi, između ostalih, Komercijalna banka, gde je za „Cvrčak štednju” kamata 5,50 posto za evre.
EFG Eurobanka ima slogan „Blago deci”i nudi besplatno otvranje računa kao i mesečno održavanje. Minimalni početni ulog nije limitiran. Kamata raste s punjenjem računa.
Ostavi komentar