Prognoze za svetsku ekonomiju su pesimistične

Ankete pokazuju da 78 odsto Amerikanaca strahuje od gubitka posla i da 56 odsto nije finansijski spremno za recesiju, pa se može očekivati pad potrošnje u bliskoj budućnosti, koji vodi u ekonomsku kontrakciju

To pokazuje najveći pesimizam u poslednjih 15 godina, navodi se u analizi svetske ekonomije časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“.

U poslednjih nekoliko meseci u javnosti su prisutne kontradiktorne izjave u vezi saekonomskom situacijom u Americi, gde s jedne strane, američki zvaničnici tvrde da nema razloga za brigu, a s druge su tvrdnje da je recesija skoro izvesna, a možda čak i depresija, ističe se u analizi pod nazivom „Da li svetska ekonomija ulazi u novu recesiju“.

Recesivni udar na ceo svet

Analiza je objavljena u najnovijem izdanju „Makroekonomskih analiza i trendova“, časopisu koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, i njeni autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić navode da bi se, ako se taj scenario ostvari, podrecesivnim udaromnašao ceo svet.

Takođe i da se iza suprotstavljenih izjava kriju indikativni trendovi, a jedan od njih je smanjenje broja zaposlenih, koji je započet paralelno sa FED-ovim povećanjem kamatnih stopa u martu, a ubrzao se tokom godine, istovremeno sa predviđanjima da je na pomolunova kriza.

Navode da je „Amazon“ otpustio 100.000 ljudi u drugom kvartalu ove godine, da je „Ford“ u julu otpustio 8.000 radnika, a isto rade i druge kompanije iz automobilske industrije, pa je „Rivian“, proizvođač električnih terenskih vozila, otpustio 840 ljudi, a „Tesla“ 200 ljudi.

Velika otpuštanja se beleže i u sektoru finansija, pa je „Koinbejs“ otpustila 1.100 radnika, dok „Džej Pi Morgan Čejs“ najavljuje otkaze za nekoliko stotina zaposlenih.

„Meta“ i Tviter su takođe najaviliotkazeza stotine ljudi, „Netfliks“ je otpustio 300 zaposlenih. Većina njih kao razloge za otkaze navodi ekonomsku neizvesnost, povećanje troškova i rast kamatnih stopa.

Velika verovatnoća za recesiju

Odgovarajući na pitanje da li je recesija neizbežna, autori ističu da se uoči ekonomske recesije pojavljuju indikatori koji sa velikom verovatnoćom ukazuju na nju.

„Pored indikatora realne ekonomije, tržište obveznica i berza u ekonomskim krugovima su najpouzdaniji „termometar“ stanja ekonomije. Najčešće spominjan pokazatelj koji nagoveštava krizu je opadajuća kriva prinosa, fenomen u kome se razlike između kamatnih stopa na dugi i srednji rok smanjuju skoro do nivoa izjednačenja ili čak postaju niže za dugoročne zajmove“, navodi se u analizi.

Reč je o devijaciji krive prinosa u opadajućem, umesto u rastućem pravcu, a ona se tumači kao signal koji investitori šalju preko tržišta, da će ekonomija u budućnosti biti slaba i sa prisutnomdeflacijom, navode srpski ekonomisti.

Da tržišta očekuju recesiju, uprkospovećanju kamatnih stopaod strane FED-a, pokazuju i cene berzanskih proizvoda koje su u opadanju, kao što su nafta, zlato, srebro, bakar, pšenica, soja, kukuruz.

Posrću i druge velike ekonomije

Navodi se da posrću i drugenajveće svetske ekonomije, pa Kina zbog zatvaranja ekonomije usporava rast, a Evropa se suočava sa do sada najvećom neizvesnošću od Drugog svetskog rata, energetskim problemima i vojnim sukobom na svojoj teritoriji.

Likvidnost je preplavila celu ekonomiju i podstakla ličnu potrošnju, koja je dovela do još jednog talasa pregrevanja ekonomije, navode iz MAT-a.

Autori ističu da tržišta, nezavisno od poteza FED-a, očekuju recesiju, pa se procenjuje da će najkasnije u četvrtom kvartalu 2022. godine krenuti dezinflacija koja će se pretvoriti u deflaciju i recesiju.

U tom slučaju, FED bi mogao da ponovo preokrene svoju politiku i da nastavi sa programom kvantitativnih olakšica i spuštanjem kamatnih stopa.

Građani nezadovoljni ekonomijom

Sami građani su, pokazuju rezultati anketa, iskazali svoje nezadovoljstvo dosadašnjom ekonomijom i većinom misle da će ekonomija u narednom periodu biti još lošija.

Tako je prema istraživanju javnog mnjenja koje već 15 godina sprovodi CNBC,Bajdenov rejtingopao za pet procentnih poena u julu u odnosu na april 2022. i iznosi 36 odsto, što je za jedan procentni poen ispod Trampovog najlošijeg rejtinga.

Podrškaekonomskoj politicije još manja i iznosi samo 30 odsto, dok su najlošiji rezultati njegovih prethodnika, Trampa i Obame, iznosili 41 odsto i 37 procenata.

Većina ispitanika, njih 52 odsto, smatra da će ekonomija u narednom periodu biti još lošija, a 22 odsto da će doći do poboljšanja.

Ankete pokazuju i da 78 odsto Amerikanaca strahuje odgubitka poslai da 56 odsto nije finansijski spremno za dolazeću recesiju, što znači da se može očekivati pad potrošnje već u bliskoj budućnosti, a koji direktno vodi u ekonomsku kontrakciju.

Ovi rezultati, ističe se, pokazuju najveći pesimizam u poslednjih 15 godina i pesimističniji su nego za vreme krize i epidemije virusa korona, preneo je Tanjug.