Svetska banka očekuje da Srbija ove i sledeće godine zadrži nivo stranih direktnih investicija (SDI) na šest procenata bruto domaćeg proizvoda i da inflacija ostane u okviru ciljane vrednosti Narodne banke Srbije
Svetska banka je za ovu godinu projektovala rast BDP-a Srbije na 3,3 procenta, za narednu na 3,9, a za 2021. predviđa stopu rasta od četiri odsto.
U ranijim analizama Svetska banka nam je predviđala rast od 3,5 odsto.
Očuvanje nivoa stranih direktnih investicija će biti moguće zbog ulaganja u prerađivačku industriju, ocenjeno je juče u Beogradu na predstavljanju redovnog ekonomskog izveštaja Svetske banke za region Zapadnog Balkana, pod nazivom „Rastuće neizvesnosti”.
Menadžerka Svetske banke za makroekonomsku politiku za Evropu Galina Andronova Vinselet poručila je da je izuzetno važno da Srbija, u uslovima najvećeg usporavanja svetske ekonomije od svetske ekonomske krize, očuva konkurentnost svoje privrede i da brine o rezervama stvorenim tokom finansijske konsolidacije.
| Globalni rizici veliki Šestović je podsetio na to da su globalni rizici veliki jer se stalno rade revizije i spuštaju projekcije rasta, „a tek treba da usledi efekat Bregzita i pun efekat primene carinskih stopa između Amerike i Kine”. – To je rani signal i dodatni poziv državi, prevashodno Ministarstvu finansija, da vodi računa o tome šta se dešava s fiskalnom politikom. Mi smo ostvarili veoma dobre efekte s fiskalnom konsolidacijom, međutim, sada bi trebalo da vidimo kako da zadržimo benefite – istakao je Šestović. Kako je dodao, trebalo bi da budemo spremni i da imamo određene rezerve za slučaj da se situacija globalno pogorša. |
– Povećanje plata moglo bi uticati na manju konkurentnost – ocenila je ona, i dodala da je izvoz jedan od najviših prioriteta Srbije i da bi država morala da ga zaštiti.
Viši ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović smatra da je zbog mnogih stranih investicija u prerađivački sektor, Srbija konkurenta i da bi trebalo učiniti sve da u situaciji rastućih globalnih neizvesnosti i usporavanja evropskih ekonomija ne ugrozimo konkurentnost naše privrede.
– Usporavanje privrede Nemačke, u kojoj opada proizvodnja automobila i mašina, kao i u drugim evropskim zemljama koje imaju auto-industriju, može se odraziti na naš prerađivački sektor koji je u lancu snabdevanja – upozorio je on.
Šestović je naveo da je u Srbiji došlo do povećanja potrošnje pre rebalansa buyeta te da „dodatni efekat s rebalansom nije bio neophodan, pogotovo u situaciji nadolazećih rizika”, i da je „možda bilo bolje sačekati i kontrolisati rast plata, držati ga na nivou nominalnog rasta BDP-a”.
Po njegovim rečima, ostaje da se vidi koliko će na konkurentnost privrede uticati povećanje plata u javnom sektoru, kao i uticaj tog povećanja na plate u privatnom sektoru.
Iz Svetske banke konstatuju da, iako postoji značajan odliv radne snage kroz migracije ka EU, u Srbiji je zabeležena rekordno niska stopa nezaposlenosti od deset procenata u dosadašnjem toku godine, pri čemu u odnosu na isti period 2018. godine ima 20.000 zaposlenih više.
Takođe je ocenjeno da u Srbiji postoji problem rastućeg spoljnog deficita, koji će, po procenama Svetske banke, nastaviti da raste i u 2020. godini, ali to ne vide nako neki značajniji rizik.
– Deficit je do sada relativno lako finansiran jer je ukupan priliv stranih direktnih investicija bio dosta veliki, a devizne rezerve NBS-a su stalno rasle, i sada su na istorijski visokom nivou od oko 13 milijardi evra – i to obezbeđuje uvoz od oko šest meseci, tako da u tom smislu ne postoji neki značajniji rizik – kazao je Šestović.
Ostavi komentar