Nedavna eskalacija problema koji prati zadužene u švajcarskim francima još jednom je ukazala na sporost centralne banke i neadekvatnu regulativu.
Na žalost, rešenja se traže na pogrešnim adresama i na pogrešan način. Razlog tome je neprepoznavanje suštine a to je da se radi o prezaduženosti a ne problemu jedne valute.
Prezaduženost je pojava koja nije nova i nikako se ne može izdvajati po osnovu socijalne kategorije već isključivo kao pogrešna finansijska odluka. Kao kada bi kupili auto u nadi da ćete ga voziti godinama a on se pokvari posle mesec dana.
Međutim vrzino kolo, u koje smo upali, je posledica nedostatka adekvatne regulative, volje, znanja, hrabrosti i odgovornosti nadležnih, prvenstveno Narodne banke da se suoči sa problemom. Ovako, Narodna banka Srbije radi više kao predstavnik banaka nego regulator tržišta.
Jer da ima samo malo volje lako bi se proverilo koja od banaka je imala švajcarce pa te švajcarce izdavala kao kredit a koja je kredite u evrima pakovala u ambalažu švajcarca. Tako bi pronašli krivca, kaznili pa možda i udaljili sa tržišta. Tada bi se dogovor ostalih sigurno desio preko noći. Samo te volje nema.
Selektivno rešavanje po osnovu socijalnih kategorija je pozivno pismo za druge ugrožene kategorije - možda kupce polovnih automobila koji se brzo pokvare.
Jedino ispravno rešenje je pravedan Zakon o ličnom bankrotu koji bi oslobodio ugrožene građane dužničkog ropstva, banke kaznio što su klijenta dovele do bankrota a državu oslobodio bilo kakve odgovornosti za finansijske odluke pojedinaca.
Na žalost, u nedostatku adekvatnog modela zakona koji bi kopirali sa nekog drugog tržišta i u nedostatku znanja da se kreira naš odgovarajući zakon sledi nam neizvesnost rešenja i lutrija ko će izvući deblji kraj.
Ostavi komentar