Privatizacija Kombanke: Šta možemo da očekujemo u narednim mesecima?

Što je bliži rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za većinski paket akcija beogradske Komercijalne banke raste nestrpljenje i zagovornika i protivnika privatizacije te treće po veličini banke u Srbiji, piše NIN

Taj nedeljnik podseća da su u trci za Komercijalnu banku ostala samo četiri igrača, tri banke – austrijska Rajfajzen, slovenačka NLB i srpska AIК banka, i američki investicioni fond Riplvud advajzers.

Trenutna tržišna vrednost Komercijalne banke je oko 470 miliona evra. Država je, prema evidenciji u Centralnom registru, vlasnik 48,65 odsto akcija banke, još 24,23 odsto će pre prodaje banke otkupiti od EBRD, a 10,15 procenata od IFC.

Po sadašnjoj ceni na berzi svih 83,23 odsto akcija Komercijalna banke za koje se očekuje ponuda vredelo bi više od 390 miliona evra.

Upravo toliko je, prema pisanju Danasa koje niko nije demantovao, u neobavezujućoj ponudi bila spremna da plati Rajfajzen banka, AIК je ponudila 430 miliona, NLB 450 miliona evra, a ni nezvanično se ne zna ponuda Riplvuda.

„Ako je zaista rešena da proda Кomercijalnu, problem za Vladu Srbije moglo bi da bude podgrevanje nerealnih očekivanja“, piše NIN i ukazuje da niko u Vladi ne strahuje da bi to mogao biti račun bez krčmara, i da „oprez nalaže da se ražanj ne šilji dok je zec još u šumi“. Ovaj nedeljnik navodi da je Evropska komisija NLB banci, zbog velikog udela rizičnih kredita, još 2013. nametnula brojna ograničenja. Jedno od njih je da, ako do tada ne bude privatizovana, mora najkasnije do kraja 2019. da proda sve firme-ćerke, a najveća slovenačka banka još traži kupca za NLB Vita osiguranje, u kojem ima 50 odsto vlasništva, sa malim šansama da kupoprodajna transakcija bude završena do sredine 2020.

„Po nekim tumačenjima to znači da NLB pre toga ne bi smela da učestvuje na bilo kakvom tenderu, pa ni za Кomercijalnu banku“, piše NIN.

Dodaje se da „nije beznačajno ni to što je u aprilu prošle godine Evopska komisija pokrenula postupak zbog sumnje da je vlada u Ljubljani, suprotno pravilima EU, finansijski pomogla NLB-u sa čak 1,6 milijardi evra“.„Planove NLB-a za širenje u Srbiji mogla bi da poremeti i eventualna tužba akcionara.

Slovenačka država je u novembru 2018. kroz inicijalnu javnu ponudu prodala 59 odsto akcija NLB-a za 609 miliona evra, što je bio deo zahteva EК, da se udeo države do kraja ove godine smanji na 25 odsto plus jednu akciju NBL-a“, piše NIN.