Na berzanskoj utakmici nema lakih poena, a pojedine situacije mogu i dodatno da otežaju malim akcionarima
Šta pomislite kada čujete sintagmu "prinudni otkup akcija"?
Ako trgujete na berzi ili ako detaljno pratite ovu oblast - onda sigurno znate o čemu se radi. Ukoliko vam čitava ta priča nije najpoznatija - verovatno niste sigurni šta je tačno taj "prinudni otkup". Mada čim je nešto prinudno, to baš ne zvuči kao nešto dobro...
Da ne bismo dalje nagađali, pitali smo onoga ko zna. A to je Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum, koji nam je pojasio šta se tačno podrazumeva pod prinudnim otkupom akcija i šta mali akcionari mogu da urade ako se nađu u ovoj situaciji.
Kako možemo da definišemo prinudni otkup akcija?
- Prinudni otkup akcija je zakonsko rešenje u oblasti akcionarstva koje postoji u svim svetskim privredama u kojima postoji berza i korporativni oblika organizovanja kompanija. Ovo rešenje je nastalo kako bi omogućilo pravedan otkup akcija manjinskim akcionarima i konsolidaciju vlasništva većinskom vlasniku u situaciji kada kotiranje takve kompanije na berzi nema previše smisla usled male količine slobodnih akcija. Utvrđivanje tržišne (fer) vrednosti akcija teško je ostvariti u slučajevima kada se sučeljava mala ponuda i tražnja, a to je i razlog zbog koga investitori uglavnom nisu previše zainteresovani za ovakve hartije od vrednosti.
Koliko je ovo česta pojava na svetskim berzama?
- Prinudni otkup akcija je prilično retka pojava na razvijenim svetskim berzama i dešava se u situacijama kada se kompanije spajaju odnosno kada neka kompanija postane predmet preuzimanja od strane druge. Obično se to preuzimanje sprovodi po ceni koja je dosta veća od tržišne (premija za preuzimanje), ali čak i u takvim situacijama može postojati određen broj akcionara koji ne želi (ne može) da proda akcije. Nekada se to preuzimanje sprovodi u novcu, nekada u akcijama firme ponuđača, a nekada je miks ove dve varijante. U svakom slučaju, ovi postupci nisu tako česti, a kada se i dese regulativa i institucije na tržištu obezbeđuju fer uslove za manjinskog akcionara kako ne bi pretrpeo štetu.
Kakva su prava akcionara pri prinudnom otkupu?
- Kao što većinski vlasnik ima pravo da prinudno otkupi akcije kada pređe preko zakonom definisanog praga (kod nas je to 90 odsto, a u većini zemalja je 95 odsto), tako i manjinski akcionar ima pravo da traži otkup akcija po ceni kojoj je većinski vlasnik stekao ovaj paket akcija. Time su nominalno njihova prava izjednačena. Manjinski akcionari mogu pred sudom pokrenuti postupak u slučaju da smatraju da cena utvrđena u prinudnom otkupu akcija nije u skladu sa zakonom, ali ovi postupci ne odlažu samo sprovođenje prinudnog otkupa. U slučaju pozitivnog ishoda na sudu, većinski vlasnik je dužan malim akcionarima da isplati razliku u ceni.
Kako i da li ikako mali akcionari mogu da se pripreme za ovakvu situaciju?
- Nažalost, domaća berza se i dalje nalazi u tranzicionoj fazi i na njoj se uglavnom kotiraju kompanije koje nisu tamo dobrovoljno došle i njihovi većinski vlasnici obično nastoje da steknu potpunu kontrolu vlasništva i povuku se sa tržišta. U ovakvim kompanijama, u slučaju prinudnog otkupa, najbolje su prolazili manjinski akcionari koji su imali udruženja koja su vodila računa o pravima manjinskih akcionara, o tome kako se zaštiti u situaciji kada većinski vlasnik povećava vlasničko učešće.
Koji još rizici, pored pomenutog, mogu da postoje po vlasnike akcija prilikom trgovine akcijama na berzi?
- Kada je u pitanju prinudni otkup akcija na domaćoj berzi, najveći rizik po male akcionare je slabo domaće tržište i loša zaštita manjinskih akcionara. Većinski vlasnici su dominantni na tržištu i često bez većih poteškoća "kreiraju" situaciju na tržištu da prinudni otkup akcija sprovedu po dosta nižim cenama. Najčešći primeri kršenja ovog instituta jeste fiktivno stvaranje likvidnosti u trgovanju akcijama koja većinskim vlasnicima omogućava konsolidaciju vlasništva bez uzimanja u obzir knjigovodstvene i procenjene vrednosti akcija - zaključio je Nenad Gujaničić.
Ostavi komentar