Toliko puta pominjana referentna kamatna stopa raste već više od godinu i po dana u evrozoni – pa tako raste i euribor koji ulazi u obračun za indeksirane kredite, najčešće stambene
Profesor Zoran Grubišić rekao je da bi do dugo priželjkivanog preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo da dođe sredinom naredne godine. Odgovorio je i na pitanja da li se isplati delimična prevremena otplata kredita i vredi li štedeti.
Inflacija u evrozoni pada, ali isuviše sporim tempom. Evropska centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za još 25 baznih poena. U Srbiji ona sada iznosi 6,5 odsto.
Američka centralna banka (FED) povećala je ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, uz obrazloženje da inflacija nije zaustavljena i da njen rast i dalje traje. To je najviša kamatna stopa u poslednjih skoro 20 godina.
Tako je u Evropi i Americi, a kakvo je stanje kod nas i da li ćemo konačno odahnuti od povećanja kamata govori profesor na Bankarskoj akademiji Zoran Grubišić. Objasnio je kako se sve to "preliva" na stanje srpskih finansija i kućnog budžeta i postoji li pravi momenat za kupovinu stana na kredit, a da se ne sapletemo o kamatu i "tresnemo na pod".
Evropska centralna banka podigla je kamatnu stopu deveti put zaredom, na 4,25 odsto, i sada je najveća od oktobra 2008. godine. Kada će korisnici kredita osetiti olakšanje, odnosno kada će kamate početi da padaju?
Teško je sa sigurnošću reći kada će se preokrenuti trend i kada će kamate početi da padaju, ono što deluje prilično izvesno je da se to neće desiti do kraja ove godine, čak je vrlo verovatno da će doći od jednog do dva podizanja kamatnih stopa za po 0,25 odsto.
Globalne neizvesnosti se i dalje vrlo prisutne, inflacija (iako u zoni pada) i dalje je prisutna i daleko od ciljanog nivoa, pa deluje dosta realno da će i prvu polovinu naredne godine obeležiti visoke kamatne stope, odnosno da neće doći do značajnijeg popuštanja u restriktivnoj monetarnoj politici.
Mislim da bi do očekivanog i, rekao bih dugo priželjkivanog, preokreta u kretanju kamatnih stopa moglo da dođe sredinom naredne godine, ali da se i tada neće odjednom kamate spustiti na nivo sa kraja 2021. godine.
Da li se isplati prevremena otplata glavnice, makar u delovima?
U zoni ovako visokih kamata, pogotovo ako ste na početku otplate, odnosno ako vam je veliki period ostao do kraja otplate (što je tipična situacija sa stambenim kreditima), isplati se i tzv. delimična prevremena otplata kredita.
Na taj način, možete značajno uštedeti u kamati koju treba da platite banci, a i sebi u perspektivi možete značajno da olakšate tekuće funkcionisanje sa budžetom smanjivši ratu.
Smatram, ipak, da i tu treba biti oprezan, pa da je prvi zadatak sačuvati zadovoljavajuću likvidnost, to znači imati dovoljno gotovine u rezervi u ovako nemirnim vremenima. Ako se to poseduje, a opet je prisutan i višak likvidnosti iz koga se može investirati, prevremena otplata je svakako jedna mogućnost sa značajnim sigurnosnim efektom.
U ovim okolnostima otplaćujemo dva stana, a dobijemo jedan. U kom scenariju se može vratiti rata kredita na prethodni nivo? Čeka li nas vruća jesen?
Priča o tome da se sada plate dva stana važi samo pod pretpostavkom da će ovako visoke kamatne stope ostati u celom periodu trajanja kredita, a to sigurno neće biti tako.
Kamate su blizu istorijski rekordnog nivoa i sa sigurnošću se može reći da će njihova srednja vrednost u dugom periodu kao što je stambeni kredit biti ispod ovog nivoa.
Naravno, sve ovo komentarišemo na ogromnoj većini kredita koji su uzeti po promenljivoj kamatnoj stopi, ko je uzeo kredit po fiksnoj kamatnoj stopi (a takvi su u velikoj manjini) za njega takva računica važi po kamatnoj stopi po kojoj je uzeo, odnosno izvesno je koliko će vratiti banci novca uz kamatu.
Ostavi komentar