Sindikati traže da najniža zarada dostigne minimalnu korpu, dok poslodavci traže rasterećenje poreza i doprinosa da bi podigli plate - na kraju odlučuje Vlada Srbije
Pregovori o minimalnoj zaradi za narednu godinu počeli su u ponedeljak, a nastavljaju se danas i već je otkriven jaz između države i poslodavaca s jedne i sindikata s druge strane.
Unija poslodavaca Srbije kao predstavnik privrede u Socioekonomskom savetu napravila je tradicionalnu anketu među svojim članovima koji su se izjasnili da bi pristali na povećanje minimalca za devet do 12 odsto ukoliko država pristane da smanji namete na zaradu kako teret povećanja ne bi pao na kompanije.
Predstavnici države, odnosno Ministarstva finansija predložili su povećanje oko 14 odsto, uz smanjenje dažbina, pre svega povećanjem neoporezivog iznosa i eventualno nekim smanjenjem doprinosa na teret poslodavca.
Predlog države je da mesečni minimalac sledeće godine iznosi oko 40.000 dinara.
Minimalna zarada se utvrđuje kao satnica i ona ove godine iznosi 201,22 dinara. Za mesec sa prosečnih 176 radnih sati to znači da je neto mesečna minimalna zarada 35.414 dinara.
Sindikati su čini se ove godine odlučniji nego ranije da se izbore za veći minimalac nego što im je izgleda država namenila.
Treća strana u ovom tripartitnom telu, sindikati, postavili su na prvom sastanku dva zahteva.
Prvi je da se razmotri inicijativa iz maja da se dva puta godišnje usklađuje minimalna zarada sa potrošačkom korpom usled visoke inflacije, a drugi zahtev proizilazi iz dogovora iz 2018. godine da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.
Zoran Marković, član pregovaračkog tima Saveza samostalnih sindikata Srbije, (SSSS) ističe da se sada u pregovorima koristi minimalna potrošačka korpa iz maja koja je iznosila 43.695 dinara, poslednja koju je objavilo Ministarstvo trgovine.
„Tražimo da se ispoštuje dogovor iz 2018. godine. Ako nije urađeno 2020, nije 2021, nije 2022, i ako ne bude ni 2023. kada će?
Nije realno ni da se koristi potrošačka korpa iz maja ove godine da se određuje minimalac za celu 2023. godinu. Posebna je priča što se ta minimalna korpa nije dovoljna za egzistenciju. Prema njoj tročlana porodica troši 400 grama junećeg mesa, ali ne dnevno nego mesečno“, ističe Marković.
On dodaje da je ponuđenih minimalnih 229,23 dinara po satu sledeće godine manje od dva evra, tačnije 1,95 evra.
„O čemu mi onda pričamo“, pita se on.
Marković napominje da bi bilo u redu da se ova minimalna cena rada počne da primenjuje odmah od septembra, a da se od januara počnu pregovori o novom minimalcu.
Naš sagovornik je istakao i da se i ove godine i pre pregovora oglasio predsednik Srbije sa svojom ocenom o visini minimalca.
„Već je tradicija da predsednik izađe sa svojom nekom idejom i to onda ometa dalji proces pregovora“, žali se Marković.
On je pozvao i državu da otkrije koliko ljudi prima minimalnu zaradu u Srbiji, ali je istakao i da će možda pozvati te ljude da izađu na javni skup ili proteste da se prebroji koliko ih ima i da se vidi da li su zadovoljni.
Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS Nezavisnost poziva se na inicijativu iz maja ove godine da se dva puta godišnje usklađuje minimalna cena rada o kojoj do sada nije diskutovano.
„Mi smo stava da minimalna zarada ne može ispod minimalne potrošačke korpe, ali videćemo u petak je sledeći sastanak. Možda se i dogovorimo. Inače 2017. godine je konsenzusom dogovoreno povećanje minimalca, a pre toga 2012. godine. Ostalih godina je država određivala cenu minimalca“, ističe Miljković.
Ove godine deluje da su ideje poslodavaca i države prilično bliske.
Nebojša Atanacković pregovarač iz Unije poslodavaca Srbije ukazuje da bi ostvarivanje zahteva sindikata značilo povećanje minimalca za 25 odsto.
„Mislim da su u Vladi svesni da privreda to ne može da podnese. Ali ako država pristane da kompenzuje to povećanje smanjenjem nameta mi ćemo prihvatiti. Treba imati na umu i da povećanje minimalne zarade povlači i povećanje drugih plata“, navodi on dodajući da je njihova anketa među poslodavcima pokazala da bi većina pristala na povećanje od devet do 12 odsto uz smanjenje nameta na zarade.
Za pet godina minimalac povećan 40 odsto
Minimalna potrošačka korpa u maju 2022. godine iznosila je 43.695,45 dinara. U poslednjih pet godina ona je poskupela 18,5 odsto.
Istovremeno minimalna zarada je povećana za 40 odsto, sa 143 dinara po satu 2018. na 201,22 dinara ove godine.
Ostavi komentar