Neophodno je da na sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma međusobno sarađuju privatni, civilni i državni sektor
Ključno je i da edukovani budu oni koji neposredno rade sa klijentima kao što su šalterski radnici u bankama ili agenti za nekretnine, zaključci su panela koji je održan u okviru događaja „Primena mehanizama za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma – dostignuća i izazovi“.
Događajem je obeležen završetak jednogodišnjeg projekta „Inicijativa za sprečavanje pranja novca“ u organizaciji Partenera Srbija, uz podršku i u saradnji sa Američkim udruženjem pravnika.
Trenutno veliki izazov predstavlja i veliki broj ruskih i ukrajinskih državljana koji ulaze u Srbiju, rekao je pomočnik direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Dragan Marinković.
„To je vrlo izazovno sa aspekta porekla novca koji oni, sasvim legitimno, ulažu“, rekao je on.
Marinković je istakao da je Srbija potpuno usklađena sa svih 40 preporuka Međudržavnog tela za sprečavanje pranja novca FATF, što je potvrdio i Manival (Moneyval).
„Ostala nam je ta preporuka 15 koja se odnosi na nove tehnologije. Iz formalnih razloga nisu ocenjivali zato što smo uradili procenu rizika u sektoru digitalne imovine, trebalo je šest meseci pre plenuma Manivala da dostavimo, a mi smo to uradili u septembru, a plenum je bio u decembru. Dakle, imamo i to“, rekao je Marinković.
On je dodao da Srbija ima čvrst pravni osnov koji nam daje mogućnost da implementiramo sve to što je predviđeno, ali da je suština u edukaciji i prevenciji pranja novca, kao i da privatni, civilni i državni sektor ne mogu jedni bez drugih.
„Ako neki kriminalac ušeta i u banku i hoće da plasira sredstva u finansijski sistem Republike Srbije, to treba prva da prepozna banka, jer uprava to ne zna dok joj obveznik ne javi“, kaže Marinković.
Predrag Ćatić, specijalni savetnik za pravne poslove u Udruženju banaka Srbije poručio je da je interes svima isti.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Banka je prva koja prepoznaje
„Sprečavanje pranja novca nije stvar koja se tiče deset ljudi u nekoj banci, ako banka ima sreće da ima deset ljudi u toj službi, nego je nešto što treba da zanima i menadžment banke, i šalterskog radnika, i klijenta koji dolazi i kome traže taj jedan papir viška. Ako se budemo bolje razumeli, ako budemo znali čemu to služi i da je svima u interesu da se ponašamo u skladu sa tim pravilima onda će nam svima biti lakše i da ispunimo ono što kaže zakon ili neka druga regulativa.“
Poslednje decenije su višestruko povećana ulaganja u oblast sprečavanja pranja novca i različite edukacije, alate i veličinu timova, koji bi zajedno trebalo da pomognu u prepoznavanju i prijavljivanju slučajeva, rekao je na panelu Miloš Bogdanović iz Udruženja za usklađenost u poslovanju.
„Ako na taj način pričamo sa velikom bankom, ona će to razumeti i neće neki CEO dići ruku lako da se nekih milion evra potroši na dobar alat koji će u realnom vremenu pratiti transakcije ili raditi atribuciju nivoa rizika za klijenta. S druge strane, i računovođa mora isto da radi, a nema tih milion evra. Zbog toga svi zajedno treba da radimo na tome kako da iste članove zakona treba i može da primeni i računovođa iz nekog grada u Srbiji.“
Teme koje se tiču finansiranja terorizma i pranja novca važne su i za pregovarački proces Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekla je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Bojana Selaković.
„U svakom godišnjem izveštaju o napretku Srbije ova tema bude pomenuta na nekoliko mesta što još jednom dokazuje koliko je ova tema važna“, kazala je Selaković.
Ona dodaje da su udruženja, fondacije ili zadužbine označene kao potencijalno rizične i da su pod posebnom pažnjom propisa, a samim tim i različtih institucija.
Ostavi komentar