Stručnjaci uvereni da čak ni u vreme krize nema racionalnog razloga da se ono prodaje, već ga, naprotiv, samo treba još više kupovati
U vreme finansijskih previranja zlato se smatra nezamenjivom imovinom, a većina zemalja ima različite rezerve. Postoje države koje imaju 60–65 odsto međunarodnih deviznih rezervi u zlatu, a među njima su Amerika i Rusija, ali ima i onih koje uopšte nemaju zlato ili ga imaju u malim količinama. Naša država je lider u regionu, jer u deviznim rezervama zlato učestvuje sa 14,5 odsto. Imajući u vidu narastajuću svetsku krizu, sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu u prethodnom periodu vraćene su u našu zemlju. Kako ističu u Narodnoj banci Srbije, u prethodnim godinama u Srbiju je vraćeno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona.
– Zlato smo na međunarodnom tržištu kupovali u dva navrata – devet tona krajem 2019, a onda i tri tone krajem 2020, i to je 12 tona koje su bile u Bernu, dok je tona zlata u Londonu ostala posle sukcesije – podsećaju u NBS i dodaju da su u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti želeli dodatno da povećaju sigurnost i dostupnost svog monetarnog zlata.
– To se, imajući u vidu aktuelna dešavanja u svetu, ispostavilo kao dobra odluka. Trenutno se celokupne rezerve zlata čuvaju u Srbiji, u trezoru NBS. Ovakve odluke su donosile i druge centralne banke, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske – otkrivaju u NBS.
Srbija trenutno raspolaže sa 38,1 tonom ovog plemenitog metala, u vrednosti od 2,1 milijarde evra.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, podseća na pravilo da najveće, najsnažnije privrede i njihove centralne banke koje upravljaju deviznim rezervama imaju najveće iznose zlata.
– Od pre nekoliko godina centralne banke su povećale učešće zlata u deviznim rezervama, a to su prvo uradile Američke federalne rezerve (FED), Ruska centralna banka i Evropska centralna banka. Taj trend je dobro ispratila i naša banka, napravila je pametan potez i podigla je učešće zlata tako da je ono na rekordnom nivou u učešću u deviznim rezervama. Mi se dobro kotiramo u regionu, tu smo lideri – smatra prof. Grubišić.
U prethodnim godinama u Srbiju vraćeno 13 tona zlata
Povlačenje zlata iz inostranstva je, prema njegovoj oceni, znak opreznosti države, a često ima i demonstracionu, pa i populističku ulogu.
– To je prvi uradio Ugo Čavez iz Venecuele kada je povukao zlato iz Francuske, da bi narod video gde je zlato. U slučaju Srbije nema populizma, već je reč o vrlo racionalnom potezu, jer treba da imamo zlato kao nešto što nam daje sigurnost i što ćemo uvek moći da prodamo – napominje on i dodaje da je zlato važan deo u portfoliju deviznih rezervi, a za razliku od državnih hartija od vrednosti ne donosi nikakav prinos.
– Naprotiv, postoje samo troškovi skladištenja, ali ga je neophodno imati u deviznim rezervama upravo zbog te diversifikacije, tačnije zbog umanjenja ukupnog rizika. Ono je sigurna luka i čuvar vrednosti. Može i da se proda, ali treba biti oprezan. Recimo, Hrvatska centralna banka je napravila grešku kada ga je prodala 2005. i 2006. godine – priseća se on.
Uveren je da nema racionalnog razloga da se zlato prodaje, iako je kriza aktuelna, već naprotiv veruje da će se ono samo još više kupovati.
– U vreme krize je uobičajenije da vrednost zlata raste, dok u dobrim vremenima rastu državne hartije od vrednosti koje će imati prinose. Tako se država pokriva, i u dobrim i u lošim vremenima, u smislu umanjenja ukupnog rizika – uveren je prof. Zoran Grubišić.
Da je postupak vraćanje zlata u zemlju bio preventivan potez države, nastao kao posledica aktuelnih prilika na globalnom nivou, smatra i Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis”.
– Sve to je urađeno da se ne bi dogodilo da zbog produbljivanja krize u budućem periodu Srbija bude sprečena da pristupi svojim zlatnim rezervama. Rezerve se uglavnom čuvaju u najkvalitetnijim dužničkim hartijama zapadnih zemalja, a tako se ponaša i naša Centralna banka. Kada govorimo o aktiviranju zlata kao rezerve, to se retko kada radi, najpre zato što zlatne rezerve ne dominiraju našim rezervama. Ipak, mogle bi da se koriste verovatno u slučajevima baš velike krize u zemlji, ali za to su šanse gotovo nikakve – ističe Gujaničić i podseća da cena zlata nije podložna ogromnim fluktuacijama, ali da zlato u vreme velikih kriza dobija na vrednosti.
Oblik zaštite od inflacije na duži rok
Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, a njegova uloga posebno dolazi do izražaja u periodima izraženih neizvesnosti, kakvima svedočimo danas – u ambijentu geopolitičkih tenzija u Ukrajini, energetske krize i globalnog rasta inflacije. U strukturi deviznih rezervi ono smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, po količini zlata u svojim rezervama Srbija je trenutno na 54. mestu u svetu, pri čemu treba imati u vidu da je količina zlata kojom države raspolažu značajno determinisana njihovom veličinom. Prema učešću zlata u deviznim rezervama, naša zemlja je 32. u svetu.
– Bruto devizne rezerve NBS iznose 14,7 milijardi evra i od početka juna povećane su za više od 700 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat intervencija NBS u smeru kupovine deviza (priliv u iznosu od 345 miliona evra od početka juna). Od kraja 2012. učešće zlata u deviznim rezervama je povećano dva i po puta, sa 5,7 odsto na 14,5 odsto, odnosno sa 15,3 tona na 38,1 tonu – navode u Narodnoj banci Srbije.
Ostavi komentar