"Postupci protiv banaka nisu problem samo za sudstvo"

Da li ćemo svi platiti ceh tužbi za naknade?

Ono što eventualno „zarade“ građani u procesima protiv banaka, platiće posredno budući korisnici kredita, kroz povećanu kamatnu stopu za nove kredite, upozorio još 2018. profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Rizik i za srpska preduzeća, ali i za gubitak investicionog rejtinga cele zemlje.

Ceh maratonskog spora koji se i dalje nastavlja između Banaka i jednog broja klijenata, neko će morati da plati, a sve češće se čuju tvrdnje da će naplata stići i onima koji nisu ni krivi ni dužni: građanima i preduzećima koji u sporu uopšte nisu učestovali. O čemu se zaista radi, odgovara Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

„Mi trenutno imamo nekoliko desetina hiljada tužbi protiv banaka. To znači da banke dodatno angažuju ljude, obavezne su da rezervišu sredstva za ove procese, a preti im naravno i potencijalni gubitak spora. Ekonomske posledice takve situacije bile bi višestruke. Ukoliko banke pretrpe gubitak zbog tih sporova, možemo samo da nagađamo šta bi preduzeli akcionari banaka da gubitak nadoknade odgovarajućim povećanjem prihoda u budućnosti. Prema mišljenju stručnih ljudi, profesora sa Pravnog fakulteta u Beogradu, koje je izneto u naučnom radu još pre par godina, vrlo verovatno je da bi to učinili povećanjem kamatnih stopa za zaduživanje na domaćem tržištu. To bi značilo smanjenje konkurentnosti domaćih preduzeća u odnosu za firme iz okruženja, a posledično i do smanjenja investicija, odnosno otvaranja novih radnih mesta.

Ceo talas tužbi ili presuda po osnovu naknada, predstavlja retroaktivno tumačenje prava, presuđivanje po poslovima koji su odavno ugovoreni, pa i realizovani. Znamo li kakav je to signal investitorima? Kolika je to posledica po Srbiju, koja je postala najpoželjnija investiciona destinacija u ovom delu sveta, koja privlači čak 60% stranih ulaganja u region Zapadnog Balkana? Dobra pozicija Srbije je rezultat višegodišnjeg rada, koji je doneo stabilnost javnih finansija, stabilnost kursa dinara. Smanjen je udeo rizičnih kredita, a štednja kontinuirano raste, u dinarima čak 400%, a u evrima 35% u poslednjih desetak godina. Sve to može biti srušeno kao kula od karata, jer kapital traži sigurno tržište i ne trpi stalne talase.

Da li se rizik povećanja kamatnih stopa odnosi i na građane?

Ovo jeste jedan hipotetički scenario, ali ne možemo drugačije nego da pretpostavljamo. Ne možemo, jer sličan primer ne postoji nigde u Evropi. Svuda oko nas su bankarske naknade uobičajen trošak poslovanja, a jedino u Srbiji se to pojavilo kao ozbiljan problem. Uzmimo primer Mađarske, gde se oglasio i Evropski sud pravde, koji je bankama dao prava za naplatu naknade, što govori da je na prostoru EU ovakva praksa zakonita. Dakle, možemo samo pretpostaviti da investitori neće mirno pretrpeti finansijski gubitak, koji im prave sporovi. Taj gubitak oni će ugraditi u buduće poslovanje i to ne samo povećanjem kamatnih stopa, već i povećanjem kreditnog rizika i, kako se kaže u bankarstvu, diskontovanja novčanih tokova različitom stopom. Šta to znači za običnog građanina, koji nije u sudskom sporu sa bankom, a takvih je velika većina? To znači da će za njega biti skuplje sve bankarske usluge, skuplji stambeni krediti, skuplji keš krediti, skuplje prekoračenje po tekućem računu. Nečiju dobit zbog pokrenutih tužbi, a to su manje klijenti, a više organizatori talasa tužbi, platiće zapravo preostali građani Srbije. Problemima za celo društvo moramo dodati i ozbiljno zagušenje pravosudnog sistema. Još pre nekoliko meseci imali smo stav Udruženja sudija i tužilaca Srbije da je njihov rad ozbiljno ugrožen neverovatnim brojem postupaka zbog bankarskih naknada, a od tada broj tužbi je značajno uvećan. Postavlja se pitanje kako će i građani i preduzeća pred sudom rešavati svoje uobičajene probleme, ako će sudije morati da rešavaju nekoliko hiljada tužbi zbog naknada.

Očito je reč o sporu koji ozbiljno iscrpljuje i banke, i građane, a prema vašim rečima i širu zajednicu. Može li se ovaj problem rešiti dogovorom? Ako mislite na neko vansudsko poravnanje, rekao bih da ne može. Time bi banke posredno prihvatile da su nezakonito ili nekorektno naplaćivale svoje troškove, a to nije istina. Da li postoji mogućnost da građani stanu sa tužbama ili da ih povuku? Voleo bih da je to moguće, ali se plašim da nije. Naime, iza svega stoji preveliki interes da bi se stvar tako lako rešila. U ovim masovnim tužbama građani dobijaju najmanje, naše iskustvo kaže da na 2.000 dinara koje se dosude klijentu, čak 48.000 dinara zarade neki drugi ljudi. Pogledajmo ako advokat u ovom postupku dobije ne tako velikih 1.000 evra sudskih troškova, na nekoliko hiljada postupaka – dolazimo do sume od nekoliko miliona evra. Dakle, ukupno u Srbiji imamo novootkriveni „biznis“ čija je trenutna težina nna desetine miliona evra. Sa takvim interesom, teško je očekivati da talas tužbi stane.

Ako je situacija komplikovana kao što kažete, kako uopšte doći do rešenja? Iz svih činjenica koje su nam dostupne jasno je da problem tužbi zbog naknada nadrastao odnos jednog broja građana i banaka. Postao je društveni problem, zbog toga smo uvereni da mora i biti rešen na nivou društva. Znamo da država nije generisala ovaj problem, niti mu je ičim doprinela, ali zbog rizika koji postoji čini se da će biti nužno uključivanje nadležnih organa Republike Srbije. Da na način dopušten Ustavom i zakonima dođemo do rešenja koje će zaustaviti ovu po sve rizičnu situaciju.