Postanite investitor uz model koji omogućava da uložite u samo jedan kvadrat nekretnine

Na investiranih 1.500 evra u stambenu zgradu možete zaraditi 350 evra. Saznajte kako funkcioniše model nazvan Investiram na kvadrat, piše portal Gradnja.rs

Želite da investirate novac ali ne znate gde? Stanogradnja vam deluje interesantno ali ne želite da imate posla sa majstorima niti da vodite računa o gradilištu? Investiram² je novi model ulaganja u nekretnine dostupan svima, a mogao bi da promeni neke stvari iz domena građevinarstva u našoj zemlji.

Iza ove ideje stoji Dušan Uzelac, osnivač i direktor finansijskog portala Kamatica, a cilj projekta je da se i prosečnom građaninu omogući dauđe u investiranje građevinskog sektora, a da to ne mora da bude sa iznosima koji su preveliki.

„Recimo, vi investirate u proizvodnju kvadrata koji uproizvodnoj ceni vredi 1.500 evra. Taj kvadrat se proda za, primera radi, 2.500 evra, a profit od 1.000 evra je nešto što delimo pola-pola. To je ceo model“, kratko i jasno je objasnio Uzelac.

On je predstavio svoju ideju predstavio i grafički, tzv. Investicionim kvadratom jedne zamišljene, već sazidane stambene zgrade manjih dimenzija, koja ima 22 stana (1.440 m²), 40 garažnih mesta (520 m²) i dva lokala (240 m²) – u totalu 2.200 neto prodajnih kvadrata.

Uz pretpostavljene cene od 2.250 evra za kvadrat stana, 1.050 evra za kvadrat parkinga i poslovnog prostora od 3.050 evra po m², dolazi se do ukupnog prihoda od 4.950.000 evra, odnosno 2.200 evra po metru kvadratnom.

Profit od 375 evra na investiranih 1.500

Profit se, dodao je, može izračunati tako što se prvoizračunaju troškovi, a to u građevinarstvu može uključivati i preko 80 stavki, podeljenih na tri krupne kategorije.

To su troškovi kupovine placa, kao i takozvani soft cost iliti troškovi svih papira, svega onoga što što je neophodno da se ta proizvodnja sprovede –građevinske dozvole, projekti, nadzori, doprinosi za direkciju i dr, tj. troškovi koji nemaju nemaju fizički oblik nakon potrošnje, već već su uglavnom na nivou dozvole, rekao je Uzelac.

Treća kategorija u ovom slučaju jeproizvodna cena od 1.800.000 evra, što sa placom od 1.100.000 evra i soft cost troškovima od 400.000 evra iznosi 3.300.000 evra, čime se dolazi do proizvodne cene od 1.500 evra po kvadratu.

Tako profit u ovoj priči o zamišljenoj stambenoj zgradi sa garažom i dva lokala iznosi 750 evra po kvadratu, sveo je Uzelac kompleksnu računicu na tri brojke. Nakon što se ta suma zatim podeli pola-pola sa glavnim investitorom (Kamatica Invest), dolazimo do dobiti od 375 evra na investiranih 1.500 evra.

Model Investiram² pogodan je i za građane koji žele da kupe stan, pružajući mogućnost da unapred finansirate proizvodnju sopstvene stambene jedinice, krećući upravo od ove računice proizvodne cene stana, sa podelom dobiti pola-pola, gde tehnički dobijate stan koji jeniži od tržišne vrednostiaktuelne na tržištu nekretnina.

„Ceo ovaj model je potkovan sa svim pravnim aspektima i sve je predviđeno. Garancija projekta je upravo to da ako mi proizvedemo kvadrat za 1.500 evra – to je pretpostavka da cena nekretnina padne na 1.500 evra – je u stvari moment kada će to biti na nuli. Sve preko te cene, preko proizvodne cene, donosi profit u ovom projektu“, izjavio je Uzelac.

Mali broj kvalitetnih investicionih alternativa

Građani Srbije teško se odlučuju na štednju u banci i finansijska ulaganja zbog iskustava sa obiljem raznoraznih finansijskih i drugih prevara tokom poslednjih trideset i više godina.

“Glavni razlog što su naši građani izuzetno skeptični prema bilo kojoj novoj investicionoj alternativi, ne bih rekao čak ni konzervativni, jer onaj ko je konzervativan on dobro odmeri šta sve ima na tržištu pa onda odluči, jesteslaba finansijska pismenosti prilična needukovanost našeg stanovništva kada su ekonomija i finansije u pitanju”, rekao je broker Nenad Gujaničić iz Momentum Securities.

“Malo-malo pa se pojavi na internetu neka prevara gde se nudezarade od po par desetina ili stotina procenatana mesec-dva dana i to našim građanima često nije signal da je u pitanju prevara, a da imaju elementarnog znanja bilo bi im jasno”, dodao je on, istakavši da na sadašnje stanje stvari utiče i mali brojkvalitetnih investicionih alternativa koje građani imaju na našem tržištu.

Dušan Uzelac zatim se nadovezao na reči svog prethodnika, navevši da ceo ovaj projekat zapravopočiva na izazovu– “kako običnog čoveka uveriti da nešto može ispravno da se sprovede od početka do kraja”. Kako je istakao, ideja kolektivnog investiranja kod nas nije nova, ali jojnedostaje organizacioni momenat, odnosno da neko s integritetom i autoritetom to objedini i sprovede investicionu „priču“.