Pordaje se sedam hektara između Subotice i Žednika prve klase. Ulaz u posed posle skidanja roda. Cena 14.800 evra po hektaru. Ovo je samo jedan od oglasa za prodaju poljoprivrednog zemljišta na krajnjem severu naše zemlje.
Po podacima Republičkog geodetskog zavoda prosečna cena hektara zemlje u trećem kvartalu prošle godine bila je veća za oko hiljadu evra u odnosu na isti period 2023. godine. Za kupovinu jednog hektara poljoprivrednog zemljišta u Severnobačkom okrugu u periodu prošle godine trebalo je izdvojiti u proseku 11.300 evra. To je značajno više u odnosu na dve godine ranije, kada jebila 9.900 evra.
Prema poslednjem izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti, najskuplji hektar letos je u Jakovu koji pripada opštini Surčin, plaćen 29.850, a najjeftiniji 1.800 evra. Prosečno najskuplji hektari plodne zemlje nateritoriji Srbije su u Južnobačkom okrugu - 15.900 evra i Sremskom okrugu - 14.200 evra, dok je Zapadnobački okrug sa 12.500 na trećem mestu. Poljoprivredno zemljište najjeftinije je u južnoj i istočnoj Srbiji, gde jeprosečna cena po hektaru 5.000 evra.
Najviša pojedinačna vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji u trećem kvartalu postignuta je u okolini Sombora -za osam parcela ukupne površine 390,9 hektara plaćeno je 8,15 miliona evra, što je bezmalo 21.000 evra po hektaru. Naizgled vrtoglava cena plodne vojvođanske zemlje, koja trenutno u proseku iznosi 11.800 evra po hektaru, koja se približila prosečnim u Evropskoj uniji, a daleko premašila one u regionu, poljoprivrednike i poznavaoce prilika na tržištu nekretnina ne čudi puno.
- Kupovinu poljoprivrednog zemljišta ne možemo posmatrati kao ostale nekretnine, poput stanova i poslovnih prostora. S jedne strane, zgrade se stalno grade, nekad manje nekad više, ali se grade, a zemlja je ograničen resurs od kog treba prehraniti sve više stanovnika. Tako je ne samo kod nas, nego i u drugim zemljama - objašnjavaju nam u agenciji za nekretnine.
-Manje od deset odsto oglasa za prodaju zemlje dođe do nas, jer se ona uglavnom prodaje "od usta do usta".
Pravo prečega je ovde i te kako važno, a tek kad prvi komšija nije zainteresovan da ukrupni svoj posed, u trku ulaze drugi kupac. Kako ističu stručnjaci, cene jesu visoke, sa tendencijom da će i dalje rasti, ali s druge strane,ljudima koji se bave poljoprivredom to je dugoročno ulaganje, a opet često jeftinije nego u ostale nekretnine.
- Primera radi, za parcelu od osam hektara poprosečnoj ceni treba izdvojiti 94.400 evra, koliko za stan u novogradnji od 60 kvadrata u Subotici ili od 35 kvadrata u Novom Sadu - kažu u agenciji za nekretnine.
- Uz to imamo i poljoprivredne kredite, koji su znatno povoljniji od stambenih, a mnoge opštine subvencionišu kamate na njih.
Prema poslednjim podacima Evrostata, cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji su u 2023. bile najviše na Malti, a najniže u Hrvatskoj. Te godine je prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u Evropskoj uniji iznosila 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka bila 173 evra po hektaru.
Podaci o cenama sudostupni za 22 zemlje Evropske unije, a u ovoj kategoriji je ubedljivo najskuplja Malta, gde se hektar obradivog zemljišta prodavao u proseku za 283.039 evra.
Na drugom mestu po visini prosečnih cena je Holandija sa 91.154 evra po hektaru, a na trećem Luksemburg s 42.540 evra po hektaru. Nasuprot tome, najniže prosečne cene obradivog zemljišta su registrovane u Hrvatskoj - 4.491 evro po hektaru, Letoniji 4.591 evro i Slovačkoj 5.189 evra.
Ostavi komentar