Sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti
Poreska uprava je do sada izdala 129 rešenja o porezu na kapitalnu dobit od prodaje digitalne imovine, odnosno kriptovaluta i naplatila porez u iznosu od 84,4 miliona dinara rečeno je za „Politiku” u Poreskoj upravi.
Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa, kaže da se Zakon o digitalnoj imovini primenjuje od 2021. i jedan je od boljih u svetu, međutim mora se još raditi na izmenama i dopunama. Propis detaljno uređuje način izdavanja digitalne imovine, pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom, kao i nadzor i kontrolu nad izdavaocima i korisnicima. Pored ovog krovnog zakona, izmenjeni su i poreski zakoni jer je način oporezivanja prihoda od digitalne imovine bio potpuno neuređen ili izrazito nepovoljan.
Na bitkoine i tokene plaćao se veliki porez. To je bio porez na ostale prihode i minimalna stopa bila je 20 odsto. Sada se plaća porez od 15 odsto na kapitalnu dobit na razliku između nabavne i prodajne vrednosti, kao kod akcija i hartija od vrednosti.
Praštalo navodi da Poreska uprava trenutno radi na jednostavnijim prijavama. U poresku prijavu poreza na kapitalne dobitke treba da se upiše nabavna vrednost kada su kriptovalute ili tokeni kupljeni i prodajna vrednost kada su prodati. Međutim, malo obveznika podnosi ovakve prijave, jer najčešće nemaju dokazivu nabavnu vrednost pa upisuju samo prodajnu što Poreskoj upravi olakšava posao.
– Kao računovodstvena agencija podneli smo veliki broj poreskih prijava u ime klijenta i najbrži rešen slučaj kod Poreske uprave trajao je dva meseca. Imamo i komplikovanije predmete, kada klijent ima više transakcija, prodaja i kupovina kriptovaluta u jednom mesecu. Takvi slučajevi nisu rešeni već godinu i više dana. Razumem Poresku upravu, to su komplikovani predmeti gde manualno treba da prođu kroz svaku prijavu – objašnjava Praštalo.
Dodaje da je nedavno Narodna banka Srbije (NBS) izdala dozvole za dve menjačnice, koje su pružaoci usluga i samo one u Srbiji smeju da posreduju pri kupovini i prodaji kriptovaluta. NBS nadzire njihov rad, kao što nadzire rad banaka.
Ivan Andrejević, kriptokonsultant, potvrđuje da je time napravljen korak za državu i za same građane jer mi smo imali jedan od boljih zakona u svetu, ali nažalost nije bio u potpunosti primenjivan.
– Sa ove dve menjačnice koje su nedavno od NBS dobile licence, definitivno je mnogo veća bezbednost za ulaganje i mnogo je veća korist samoj državi jer sticajem okolnosti dosta ljudi se doselilo iz ratom zahvaćenih područja kod nas i oni su doneli kriptovalute jer je lakše nositi njih nego gotovinu. Menjačnice će imati važnu ulogu za pravna lica jer ako se na ovaj način otvara prostor za poslovanje sa svetom. Banke uzimaju veće provizije, dok su na kriptovalute minimalne. Na transfer od 100.000 dolara može se platiti provizija od oko tri centa – kaže Andrejević.
Ostavi komentar