U ponedeljak 5. avgusta u dalekoistočnoj carevini Japanu desio se najdramatičniji pad deonica u istoriji, jer je njihova prosečna vrednost u jednom danu pala za čitavih 13 procenata.Pad na berzi obuhvatio je preduzeća iz svih oblasti privrede i preneo se na tržišta drugih azijskih zemalja, a potom i Sjedinjenih Američkih Država
Osnovni uzrok obrušavanja vrednosti japanskih deonica je za domaće poslovne ljude i ekonomiste neočekivana odluka Banke Japana (centralne banke te ostrvske države) da podigne referentnu kamatnu stopu sa 0,1 na 0,25 posto i najava da će se sa takvom praksom nastaviti i u bliskoj budućnosti, što je izazvalo nagli skok domaće valute i veliku zabrinutost u vezi sa posledicom tog skoka na uglavnom izvozno orijentisanu ekonomiju.
Još jedan vrlo važan uzrok je i vest da američka privreda ulazi u recesiju, a ekonomisti takođe ukazuju i na strah od rata na Bliskom istoku, odnosno, opasnost da se prekinu isporuke nafte i gasa iz tog regiona.
Pucanje mehura
Nagli skok jena u proteklih nekoliko dana, sa 161 za jedan dolar na oko 141, odjednom je okončao i profitablinu praksu u kojoj su strani, naročito američki, investitori zbog niske referetne stope u Japanu masovno pozajmljivali njegovu valutu i onda je pretvarali u američki, australijski ili novozelandski dolar, te iste polagali na štednju u sopstvenim zemljama, gde su bankarske kamate osetno više.
Odnosno, kako kažu pojedini američki ekonomisti, iznenadni potez Banke Japana "probušio je svaku vrstu mehura": počev od jeftinih zajmova u samom Japanu, ogromnog profita koje su krupne izvozno orijentisane kompanije u toj zemlji ostvarivale prosto zahvaljujući tome što je jen bio ekstremno jeftin, do mehura na japanskom tržištu deonica, čija je prosečna vrednost do pomenutog pada bila na najvišem istorijskom nivou i mehura koji su uživali strani trgovci i špekulanti u trgovini jenom.
Panika u režiji centralne banke?
Brokeri i ekonomisti u Japanu stoga postavljaju pitanje da li je dizanje referentne stope zaista bilo potrebno u ovom trenutku i spekulišu da se centralna banka na taj korak odlučila verovatno stoga što je bila uznemirena dugim klizanjem domaće valute jena, koja je dosegla najniže nivoe u odnosu na američki dolar u protekle četiri decenije.
Treba reći, međutim, da sami stručnjaci te banke tvrde da su se za podizanje referentne stope odlučili i stoga što je zemlja, čini se, konačno uspela da nadvlada višedecenijski problem deflacije, odnosno, to što se cene kreću kao poželjnoj inflaciji od dva posto, pa više nema potrebe za tim da centralna banka gotovo džabe pozajmljuje novac finansijskim institucijama.
Poslovni ljudi u Japanu, međutim, ističu da je, više od samog jednokratnog (neočekivanog) čina podizanja referentne kamatne stope, berzanske trgovce uznemirila najava guvernera Banke Japana Kazua Uede da će u budućnosti nastaviti sa tom praksom.
Naime, vrednost domaće valute jena uglavnom zavisi od razlike u visini referetne kamatne stope u Japanu i SAD i jen je, po pravilu, tim jači što je ta razlika manja. Pošto je američka centralna banka najavila smanjenje sopstvene referetne kamatne stope za septembar već se očekivao dalji rast jena, pa su iznenađeni investitori "pročitali" Uedinu izjavu kao dodatno naglo smanjivanje pomenute razlike, odnosno, prebrzo i štetno jačanje jena.
Stoga je odmah pala vrednost deonica brojnih izvozno orijentisanih preduzeća kojima pogoduje nizak jen, jer nagli rast japanske valute znači iznenadno poskupljenje njihovih proizvoda u inostranstvu i smanjenje izvoza i prihoda. Odmah su nastradale i banke, jer brz rast referetne kamatne stope znači da će krediti koje one daju poskupeti, što opet verovatno znači da će se kompanije i građani manje kod njih zaduživati. Zatim je došlo do masovne i panične prodaje svih vrsta deonica, tako da je pad zahvatio sve grane japanske privrede.
Algoritmi kao nemi dželati
Interesantno je da pojedini brokeri ističu da je u toj masovnoj (i neracionalnoj) rasprodaji svih vrsta deonica, uključujući tu i onih "zdravih", u znatnoj meri "prste" imao automatizovani sistem trgovine koji se zasniva na algoritmima. Ovo stoga što su algoritmi programirani tako da kada se dostignu određeni parametri, momentalno krenu automatski u veliku prodaju. Odnosno, smanjeno prisustvo ljudi u trgovini je, verovatno, doprinelo dubini i širini pada deonica.
Japanske deonice se danas oporavljaju od jučerašnjeg dramatičnog pada. Biće, međutim, interesantno videti šta će i da li će uopšte išta preduzeti Banka Japana da ublaži važan uzrok potresa – preterani, prebrzi rast jena.
Ako bi ona vratila referentnu kamatnu stopu na niži nivo i tako doprinela padu valute, ona bi izgubila poverenje poslovnog sveta, pa verovatno i vlade i građanstva, jer bi delovala neodlučno i nekompetentno. S druge strane, ako ostane verna kursu za koji se opredelila, ekonomski potresi u Zemlji izlazećeg sunca bi mogli da se nastave izvesno vreme.
Dok mnogi strahuju da će veliki pad vrednosti deonica imati ozbiljne posledice po realnu ekonomiju, u Japanu ima i poslovnih ljudi koji nisu previše uznemireni pomenutim dramatičnim događajima zato što nagli rast jena i pad vrednosti deonica vide kao realistične korekcije koje su morale da se kad-tad dese, i veruju da će se tržište deonica ipak stabilizovati i postepeno oporaviti.
Ostavi komentar