Pojedine banke podižu tarife, iz udruženja kažu da kriza nije mogla da nas obiđe

Talas poskupljenja bankarskih usluga se nastavlja! Banke koje su propustile da koriguju cenovnike prošle godine, kada su kod većine skočile tarife i naknade, to su učinile sada

Naknade za vođenje računa, održavanje kartice, provizije za podizanje novca sa bankomata, mobilno i elektronsko bankarstvo, čekovi kao i drugi paketi koje nude, ovog leta će u pojedinim finansijskim ustanovama otići naviše i više od 200 posto. Razlog je, kako kažu, ulaganje u modernizaciju i digitalizaciju.

Mnogi vlasnici računa u bankama počeli su da dobijaju obaveštenja o novim tarifnicima od 1. avgusta. Izdavanje serije čekova umesto 200, sada je 400 dinara, vođenje računa je skuplje za oko 80 odsto, hitno izdavanje platne kartice je bilo besplatno, a sada 400 dinara, dok je isporuka na kućnu adresu umesto 50 sada 800 dinara, što je poskupljenje preko 15 puta. Ako neko želi hitno izdavanje kartice za 48 sati, to će koštati umesto 500 - 700 dinara.

Ovo su ukratko stavke u takozvanom Predlogu izmene ugovora o pružanju platnih usluga. Uprkos konkurenciji od 22 banke na tržištu, ponuda je slična, a mesečno na razne nakadne prosečan korisnik računa, kartica i elektronskih transakcija, bankama ostavi najmanje 1.000 dinara. I to bez uračunatih kamata za kredite i dugove po karticama i dozvoljenom prekoračenju.

Vasić: Kriza nije mogla da obiđe ni banke

Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, banke nemaju određeni period kada menjaju cenovnike, već to rade u skladu sa svojim procenama i troškovima.

- Kriza koja je pogodila čitav svet i udarila na sve segmente života, nije mogla da obiđe ni sektor bankarstva - kaže Vasić.

- Poljuljani lanci snabdevanja u celom svetu uticali su i na cene hardvera i softvera, neophodne tehnološke opreme za razvoj savremenih bankarskih sistema. Iza svih servisa koji postoje za građane stoje velika ulaganja, pa je logično očekivati da će poskupeti i naknade u skladu s velikim troškovima. IT oprema je poskupela oko 30 odsto, a skočila je i cena rada ovih stručnjaka. Njihove plate su višestruko veće od recimo zaposlenih na šalteru. Oko IT stručnjaka grabe se sve industrije, a neophodni su i u bankarstvu.

Kako Vasić kaže, najmanje 100 miliona evra je ulaganje banaka u visoke tehnologije. A već za tri godine zastarevaju i potrebna je nova.

Košta i provera stanja

Kada je pre pola godine počela naplata novih usluga u velikom broju banaka, u asortimanu se našla i svojevrsna kazna od 1.000 dinara za pogrešno popunjenu uplatnicu. Isto toliko košta i neosnovana žalba. Uz ove stavke, mnogi zaposleni za vođenje računa, uz par kartica mesečeno izdvajaju od 250 do 800 dinara. Plaćanje mobilnom aplikacijom je najamanje 15 dinara, a naplaćuje se i provera stanja na računu na bankomatima, uglavnom do 60 dinara.

Veća kamatna stopa?

Posle drugog povećanja referentne kamatne stope, sredinom maja, ukupno sa jedan na dva odsto, očekuje se prelivanje i na cene dinarskih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom. Takvih je polovina.

Procena je da će rata za pozajmicu od oko 300.000 dinara, na 48 meseci, biti skuplja do 140 dinara mesečno. Ako Evropska centralna banka nakon zasednja sredinom ovog meseca odluči da poveća kamatnu stopu, može da se očekuje i porast cene kredita u evrima, u kojima je većina stambenih kod nas. Rata za zajam od 30.000 evra na 15 godina bila bi veća za pet do sedam evra.