Podatke o broju radnika na minimalcu treba da ima Fond PIO

Kod nas ne postoji obaveza evidencije osoba koje primaju minimalnu zaradu

Minimalnu zaradu u Srbiji prima 250.000 radnika. Oni čine oko desetinu od ukupnog broja zaposlenih. To je ovog leta obznanio Siniša Mali, ministar finansija, u toku pregovora o visini minimalca koji će važiti u 2024. godini. S druge strane, sindikalne organizacije i istraživači barataju drugačijim podacima. Naglašavaju da je na minimalnoj plati znatno više zaposlenih, odnosno najmanje 350.000 do 400.000 radnika.

Zoran Mihajlović, sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), smatra da statistiku u vezi s pravim brojem radnika koji primaju minimalnu zaradu ili neko vešto krije ili je niko zapravo pouzdano i ne zna.

– Ovaj podatak bi trebalo da ima Fond PIO, na osnovu broja zaposlenih kojima se uplaćuju doprinosi na minimalac. Ali, ni to ne bi bio pouzdan podatak, jer u Srbiji ima mnogo radnika kojima se isplaćuje minimalac, a dodatak do pravog iznosa plate, na ruke. Poslodavci im tako poreze i doprinose uplaćuju na minimalnu zaradu, ali radnici realno dobijaju više novca nego što je minimalna zarada. Takvog kršenja zakona ima mnogo, pa je stvaran broj zaposlenih koji primaju minimalnu platu u Srbije vrlo diskutabilan. I broj je sigurno mnogo veći – navodi Mihajlović.

Da je i broj od 250.000 radnika na minimalcu veliki, a takođe i vrlo zabrinjavajući, smatra Sarita Bradaš, istraživač Fondacije centra za demokratiju.

– U većini evropskih zemalja, procentualno učešće zaposlenih u minimalnoj zaradi je jednocifreno i iznosi između pet i sedam odsto. U Švedskoj, recimo, svega tri procenta radnika prima minimalac. Nama svima treba pojašnjenje da li je 250.000 tačan broj ili je to utvrđeno na neki drugi način – napominje ona.

Podseća da u Srbiji ne postoji obaveza evidencije osoba koje primaju minimalnu zaradu. Takvi spiskovi trebalo bi da postoje, s obzirom na to da je minimalna zarada izuzetak, jer se uvodi na osnovu odluke poslodavca kada loše posluje. Tako da, tačan broj takvih radnika bi mogao da se dobije na osnovu odluka poslodavaca, a pretpostavlja da inspekcija rada treba da ima uvid u njihove odluke. – Ipak, do sada nisam videla da je inspekcija rada ikada vodila nadzor nad institutom minimalne zarade – dodaje ona.

Podaci da u Srbiji 20 odsto zaposlenih, a to je oko 400.000 radnika, prima minimalac, Bradaševoj ne zvuče nerealno.

– Čak se i u analizi Fiskalnog saveta o porezu na dohodak pre dve godine našla informacija da u Srbiji minimalnu zaradu prima petina zaposlenih, a to je više od 400.000 građana. Prema poslednjem raspoloživom istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, iz septembra 2022. godine, vidi se da je zaradu do 38.000 dinara u Srbiji primilo oko 440.000 radnika. Ta suma je malo ispod i dalje zvaničnog iznosa minimalca, što predstavlja petinu zaposlenih – zaključuje Sarita Bradaš.