Na pragu smo nove Nedelje štednje. I naravno, kao i svake prethodne godine, primetno je drastično veće interesovanje građana za kamatne stope na štednju. Ipak, iako smo do 2010. bili svedoci utrkivanja banaka za naklonost klijenata u vidu kamatnih stopa jedinstvenih u celoj Evropi, poslednjih godina to je stavka na koju štediše ne mogu računati.
Naime sve do 2010. godine, banke su se utrkivale u skladu sa slobodnom tržišnom utakmicom, i to poboljšavajući ponodu na svakodnevnom nivou u toku trajanja Nedelje štednje.
Potpuno legitimno, i u skladu sa pravilima zakonodavca i pravilima poslovanja banaka. Jer ipak, trebalo je na svaki mogući način privoleti štediše, da slamarice zamene bankarskim računom. U tome su naravno pomogle kamatne stope koje su na evre dostizale i neverovatnih 8 odsto na godišnjem nivou.
I svi su zadovoljno trljali ruke, kako štediše, tako i bankari. Štediše su dobile priliku da se uvere da je isplativije štedeti u banci, a bankari su drastično povećali kako finansijski portfolio,tako i portfolio klijenata.
Iako je trend smanjenja kamatnih stopa primećen i pre 2010 godine, od 2011 godine on je sve očigledniji. Jer zakonodavac, Narodna banka Srbije,je u više navrata intervenisala da preporukom da banke ne vode nerazumnu utakmicu koja može dovesti do destabilizacije bankarskog sektora. Jer depoziti su kao pasiva, vezani za aktivu koja je izvor kreditiranja građana i privrede, pa visoke kamatne stope na štednju utiču na visoke kamatne stope na kredite, što između ostalog utiče na naplativost kredta koja je iz godine u godinu sve kritičnija.
Tako je Nedelje štednje u Srbiji dobila potpuno novo ruho, gde su se pre svega banke u prethodne dve godine za klijente borile novim atraktivnim štednim proizvodima, a ne kamatnim stopama.
Iako je negde tokom svega toga počela i dinarizacija, kao deo monetarne politike koja treba da dovede do stabilizacje domaće valute i vraćanje poverenja u dinar, nekako je ova taktika omanula kad je u pitanju štednja. Jer kamate na dinare do sad nisu bile toliko atraktivne da bi se štednja prebacila u domaću valutu, te od ukupne štednje koju građani i privreda drže u bankama, dinari učestvuju sa svega dva odsto.
Logično, jer ako ćemo dugoročno da štedimo u dinarima, i očuvamo vrednost uloženog novca i po nešto zaradimo, onda kamata koju dobijemo mora biti veća od stope inflacije, koja nekako uvek premaši onu "kritičnu" od jedne cifre. A ponude banaka su zaista podbacile kada su u pitanju dinari.
A kako smo prošli ako smo oročili novac u Nedelji štednje 2012 godine?
Naravno, ova konstatacija se najviše odnosi na dinare, jer svi oni koji su revnosno pratili ponude banaka u dinarima i oročili ih po stopi od 14.5 odsto su uspeli u svojoj nameri. Oscilacije u kursu u odnosu na prošlu godinu su neznatne, a i sama kamatna stopa je bila nešto viša od godišnje stope inflacije.
Jer za evre, dolare i funte nije potrebno posebno naglašavati da su kamatne stope i dalje, bez obzira na trend smanjenja, i dalje isplative i atraktivne za štednju.
Alhemicari ne mogu biti komentatori i analiticari dinarske i devizne stednje, pa ne mogu oni stvoriti konvertibilan dinar visokim kamatama na dinarsku stednju i potiskivanjem vrednije i jace valute evra, u kojoj pretezno stede gradjani i jos placaju porez na svoju stednju a dinarske stedise su poreza postedjene! Zasto, kada alhemicari uporno tvrde da je dinar
ska stednja isplativija od devizne? Gornji komentator otvoreno kaze da je vlast naterala imaoce deviza u slamaricama da
svoje devize povere bankama uz povecanu kamatu, dakle da time pomognu drzavi i privredi i sebi, ali samo dok vlasnici deviznog novca isti ne povere bankama, a onda cemo okrenuti curak naopako, vrsiti naopake analize, obarati kamate sve dok devizne stedise ne ukapiraju prevaru od pre godinu-dve i pocnu da traze alternativne nacine poslovanja sa svojim ustedjenim novcem, svojim devizama, koje nisu nabrali kojekude, vec mukotrpno ustedeli i treba mukotrpno da ih cuvaju i stite od alhemicara kojih je sve vise, od vrha do dna i obratno!
Ljudi, CG nas ocekuje sa 6% i porezom od 5% za nerezidente, a to je 5.7% EKS godisnje - duplo vise nego ovde. Za mene nema dileme...
Valjda samo u ovoj "zemlji" Centralna banka savetuje poslovne banke da smanje kamatne stope kako bi i ono malo prostora za neku zaradu i onako sve manje stedisa sveli na nulu. Razlog je toboze da bi banke smanjile i kamate na depozite koje plasiraju. Upravo obrnuto, banke nisu smanjile kamate na plasmane ali jesu zato drasticno na štednju, pa čak i u nedelji štednje. Tako da zagovaram ponovo aktiviranje slamarica ili kao što neko reče tu je CG i ostale zemlje u okruzenju. Bojkotujmo ove prevarantte!!
Provereno 5,7 čista godišnja kamata u Crnoj Gori, što bi rekao Djoka Čvarkov koliko ih volim volim ali interes nje interes.Dupli.Pa nek se misle tzv."naše" banke.
Vlast, nova vlast objavila rat deviznim stedisama! Bravo, naredjenje izvrsenje. Bio sam danas u tri banke, samo slezu
ramenima. Kazu, svi, svi, svi, 3 %, na pitanja nemaju odgovora, a sve tri banke zvrje prazne!
Dakle, u Sbiju uveden Dan Antistednje. Hvala na pitanju, moja stednja mars iz banke, to je i volja vlasti, pa neka im bude!
Odem ti ja lepo u banku sa najboljim uslovima, orocim svojih 100.000,00 dinara na 3 meseca da bi na kraju inkasirao oko 9.000,00 din. Ista ta banka, moje pare, plasira nekom jadniku kao kredit za 20-25% i "ni kriva ni duzna" mojim parama zaradi sebi oko 9.000,00 din. Jadniku naplati troskove kredite, i zaradu NA MOJE PARE jos uveca.
To se zove BANKARSKI PROIZVOD (izem ti termin).
Kada to sto uradi "zelenas" ili kada bi to uradio ja, mojim parama, ja bi cinio krivicno delo.
Kojeg li licemernog sistema!!!
Koja je procedura za Cg? S obzirom da smo tamo strani drzavljani??
A da li mi kao strani drzavljani mozemo da stedimo u CG? I kako to ide?
A mi srbi kao strani drzavljani u CG jel mozemo nesmetano da stedimo ili moramo da stedimo preko nekog crnogorca???
A jel mozemo mi kao strani drzavljani da stedimo u Crnoj Gori ili moramo da stedimo preko nekog Crnogorskog drzavljanina ?
Što se tiče crnogorskih zakona nema prepreka da štedimo u njihovim bankama, čak je to stimulisano nižom poreskom stopom na prihod od kapitala od 5%. Meni su tražili pasoš, ali sam preko veze uspeo da oročim i sa LK, nije potrebno da se štednja vodi na CG državljanina.
Što se tiče naših zakona nije baš legalno da SR državljanin sa prijavljenim boravkom u SR štedi u stranoj banici u stranoj valuti, ali to je već problem naše bolesne države. Isto tako ni prelazak na crveno ili van obeleženog peš.prelaza nije po zakonu, pa svako to ponekad uradi. Isbor je na vama.
Provereno, moze da se stedi u CRNOJ GORI, kamate atraktivne kao nekad kod nas od 5,3 pa navise, a stoj je najvaznije
placa se samo porez od 5 % za nas iz Srbije. Najbolje vam je orociti na 2 godine i mirni ste. ATLAS BANKA ima izuzetne kamate, uz to vam je veoma pouzdana i zasigurno ce uci i u Srbiju.
Potrebno je da imate pasos kao validan dokument i novac koji orocavate. Potpisete potvrdu o poreklu novca.
Preko granice mislim da moze da se iznese do 10000 eura po osobi, sto znaci da mora da jos neko podje sa vama
da biste poneli veci iznos.
Guvernerka unisti srbe, tera ih da iznose novac iz drzave, !! a mislila je da primora nas da potrosimo pare u nekretnine ili
nesto drugo i tako pokrenemo EKONOMIJU!!!
Eh kolumbijo
Ovo sa CG je super. Ali ljudi moji ja stvarno ne bih nosio novac tek tako od Srbije do CG, može li to nekako da se skine sa računa tamao? Ali bez neke bolesne provizije?
Inače ove ponude sa ove stranice nisu ponude za nedelju štednje. Ne znam kad kod nas uopšte kreće ta nedelja i zašto kasni ove godine?
Alo ljudi dodjite u Austriju.Pa ovde su kamate vceoma SMESNE od 0,00125 pa sve do 0,0125% na sigurnom mestu!!!
Pa svako moze da stedi gde god hoce isto kao slobo,vucic,nikolic jer i ti isti nasi poli.nestede kod nas vec iznose na nekakva ostrva i tamo stede po Basnoslovnim KAMATAMA,ali Vi mora da pazite prilikom iz-iunosenja novca da vas njihovi KUCICI NA GRANI NE UHVATE!!!
Ovo za Austriju i kamate od 0,00125% je velika neistina.
Rajfazen banka u Austriji na primer nudi 3,5% kamate na prvih 12 meseci oročenja, van nedelje štednje. Nakon toga kamatna stopa zavisi od EURIBOR12. Možete pogledati na njihovom sajtu.
OOOOoooooo Srbi, 2 grama mozga nemate. Odakle vam samo pomisao da zivite od kamate? Ej 5% hocete da zaradite a da sedite u fotelji?????? Kamate na depozite su pale jer nemaju banke vise kome da plasiraju kredite. Sta ce im vasi depoziti kad vise ni oni ne znaju sta ce sa njima? Da li znate koliko ljudi je uzelo kredit a ne vraca? Pa sta mislite o ciji trosak to ide? Svi ste pametni a svi zajedno nista ne znate. Inace normalna kamatna stopa na deviznu stednju treba da bude izmedju 2% i 3% na godisnjem nivou, a to sto je sve ovo vreme bila nenormalna je kriva NBS koja je godinama oslobadjala depozit od obavezne rezerve pa su banke imale prostor da ponude vece stope jer ih je kostalo isto. Zasto je to Dinkic uradio niko ne razume. Ali onda su jedne godine stali i od tad NEDELJA STEDNJE NE POSTOJI. Postoje samo banke koje su se plasile da odjednom vrate kamatne stope na prave vrednosti jer znaju kakav su Srbi narod. More svi ste vi neradnicka i neobrazovana xxx%$^%$*^&^(%£^%&^$£.
Kolika je kamata na stednju na popularninim ostrvima? Ako neko zna....
Nedelja štednje je pravi STRES za banke. Ovo sa snižavanjem kamata je pokušaj da se raspodeli štednja na celu godinu. Računica je da 10% ljudi ne oroči u nedelji štednje, a kasnije kada prođe nedelja štednje, podigne se kamata za 0.5% i vratiće se barem polovina onih koji nisu oročili u nedelji štednje.
Gde može nastati problem, ako 20-25% ljudi podigne novac. Tada su u problemu i banke i države i onda može doći do piramidalnog efekta i pucanja finansijskog sekotra, jer je ovo slaba državica. Ali već po inerciji, ljudi se plaše bilo kakvih promena, tako da sve ostaje po starom.
Dejan je delimicno u pravu, ali vreme i dogadjaji cine svoje. Ljudi vide da ova marketingklasa na vlasti duva maglu
i tera vodu na vodenicu vladajuce manjine, a NBS je tocak te vodenice, stedise se osvescuju i jasnije uvidjaju da stede
za banke i onaj tocak, a ne za sebe, i zato, ta nova svest ce promeniti, makar sto se stednje tice, odnos snaga, stedise
ce postepeno uzeti svoje stedne uloge u svoje ruke, od pasivnih stedisa postati aktivni radnici i stvaraoci sa svojim
kapitalom, ako su ga znali stvoriti i ustedeti znace i da poslujun s njim, preuzece rizik na sebe, a ko ne reskira taj ne
prifitira!
Ako prenesemo novac u CG, da li postoji neka zagarantovana suma? (Kao sto ej to npr. kod nas 50 000 eur?)