Po kojim cenama ćemo se grejati na zimu?

Do sada je jedna toplana zvanično tražila od lokalne samouprave poskupljenje grejanja od 1. jula, a još nekoliko njihrazmatra mogućnostda u narednom periodu opštinama i gradovima u kojima posluju pošalju nove cenovnike

Kako za Euronews Srbija kaže Dejan Stojanović, predsednik Udruženja toplana Srbije, ovi zahtevi se lokalnim samoupravama, koje daju saglasnost na predložene cene, mogu dostaviti najkasnije do 1. septembra, a od lokalnih vlasti zavisi da li će građani od sledeće sezone grejanje plaćati skuplje. Obrazloženje za korekciju cena je drastično poskupljenje energenata.

U 66 toplana koliko ih ima u Srbiji, 80 odsto toplotne energije se pravi iz gasa, dok je po 10 odsto mazut i ugalj. Stojanović kaže da su posebno ugrožene toplane koje 100 odsto ili pretežno koriste tečno gorivo, odnosno niskosumporni mazut.

"Cena je otišla u nebo i njima je likvidnost ugrožena još od početka prethodne grejne sezone. Imali smo dramatičan rast cena i to se uglavnom na njih odrazilo, dok je za prirodni gas cena bila konstantna i nije uzimana čak ni promena kursa dolara, tako da je tu bila nešto povoljnija situacija", kaže Stojanović.

On napominje da su već napravljeni ozbiljni koraci i planovi zamene energenata u onim toplanama u kojima je to moguće i napominje da njih 16 nema mogućnost supstitucije drugog energenta, već da mogu da koriste isključivo prirodni gas i da je prioritet da se za njih u svim varijantama obezbedidovoljno ovog energenta.

"Možemo reći da smo sve ovo već "vežbali" 2009. kada je isto bio problem u isporuci sa Ukrajinom i mislim da ćemo spremni dočekati grejnu sezonu. S druge strane, napravljeni su scenariji, ako bude nedostajalo od 10, 20, pa do 50 odsto gasa, kako da to nadomestimo. Notirani su pojedinačni kapaciteti i potrebe svih toplana. Generealno toplane potroše oko 590 miliona kubika prirodnog gasa, a na ove koji nemaju mogućnost zamene ode 125 do 130 miliona kubika, tako da oko 450 miliona može da se supstituiše. Država se ozbiljno uključila u tu priču, mislim da smo na vreme krenuli i da ćemo uspeti da obezbedimo sigurnost snabdevanja i energentima i toplotne energije", kaže Stojanović.

On podseća da suUžice, Smederevo, Nova Varoš i Zaječar tražili povećanje cena prošle godine, ali da su odložili primenu novih cenovnika, odnosno da su praktično gradska veća usvojila odluku, ali su je odložili na šest meseci posle grejnog perioda.

"Toplanu u Zaječaru su energenti koštali 290 miliona, a210 miliona dinara sufakturisaligrađanima i imali su minus od80 miliona samo na supstanci, samo na energentu. Svaku žurku neko mora da plati, ne padaju pare sa neba i to neko mora da nadomesti.Ništa ne možemo da prognoziramo, vrlo je teško reći kako će se cene kretati, jer ne znamo šta sve može da se desi. Svedoci smo da sve poskupljuje, ali i da je situacija nepredvidiva", ukazuje Stojanović.

Toplana Valjevo: Povećanje posle devet godina

Nadzorni odbor JKP Toplana - Valjevo je na sednici održanoj početkom juna usvojio Odluku o određivanju nove više cene snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom. Predloženo je i da korisnici usluge budu razvrstani u dve umesto dosadašnjih pet tarifnih grupa, a da se nove cene primenjuju od 1. jula.

Za stambeni prostor građani koji grejanje plaćaju paušalno umesto 86,97 ubuduće će grejanje po kvadratnom metru plaćati 104,02 dinara bez PDV-a, oni koji grejanje plaćaju po potrošnji, umesto 5,34 dinara po kWh plaćaće 6,51 dinara, dok će fiksni deo umesto 30 dinara iznositi 30,42 dinara po kvadratnom metru.

Dragan Despotović iz JKP "Toplana Valjevo"kaže da su tražili poskupljenje od 15,5 odsto i naglašava da je računica zasnovana na troškovima ostvarenim u prethodnoj godini, a da nije ni uzeto u obzir povećanje cene gasa i električne energije, za koju se još ne zna koliko će koštati.

"To je sada nešto elementarno, da ne bismo ušli u problem funkcionisanja, da bar imamo za prostu reprodukciju, da platimo energente. Nadamo se da će lokalna samouprava odobriti poskupljenje, a ukoliko to ne uradi, mi se zaista moramo pojaviti kod njih, kao osnivača da tražimo sredstva da nabavimo energente. U ukupnim troškovima poslovanja energenti učestvuju sa 80 odsto. Smatramo da je poskupljenje primereno i da nije drastično. Da smo svake treće godine podizali cenu po tri odsto, možda sada ne bismo imali potrebu to da radimo, ali pošto je devet godina nismo menjali, dalje bi bilo neodrživo", kaže Despotović.

On napominje da kompletno svi objekti imaju kalorimetre i meri se potrošnja s tim što je do 40 odsto plaća paušalno, a ostalopo potrošnji i njihovi računi su prošle godine bili za oko 30 odsto niži.

On objašnjava da su zahtev za poskupljenje sada poslali, jer im je obraćunski period za grejnu sezonu od 1. jula tekuće godine do 30. juna naredne godine.

Zaječar: Raskorak između prihoda i rashoda

Direktor zaječarskog JKP Toplana Nebojša Božinović kaže za Euronews Srbija da ovo preduzeće godinama imaveće rashode nego prihode.

"Sobzirom na to koliko sumazut i naftni derivati poskupeli, a cene se godinama ne menjaju onda je sasvim jasno da postoji veliki raskorak između prihoda i rashoda. Tražili smo prošle godine poskupljenje 9,5 odsto i to je odobreno, ali je ipak vraćeno na staru cenu i pauzirana je ta odluka. Sada kalkulišemo da zadržimo cenu do početka nove grejne sezone i još računamo kako ćemo. Naša računica se bazira na podacima iz fiskalne 2021. gdoine, a svih ovihmeseci do nove sezone se menja cena mazuta tako da i ta cena je već deplasirana u startu, a do početka grejne sezone svakako će troškovi biti veći od onih koje smo sada obračunali", smatra Božinović.

On kaže da ovo JKP nije još zvanično tražilopovećanje, ali napominje da sada neće biti dovoljna korekcija za 9,5 odsto.

"Povećanje bi trebalo da bude veće od tog iznosa, ali videćemokoliko će namgrad odobriti.Skroz smo na mazutu, čija je cena bez PDV-a 100 dinara i može da bude samo veća, a na početku prethodne grejne sezone je bio do 60 dinara. Poskupeo je oko 50 odsto. Mi ćemo da počeno sezonu, a veliko je pitanje kako ćemo da je završimo", kaže Božinović.