Po čemu se ovogodišnja nedelja štednje razlikuje od prethodnih?

Počela je još jedna Nedelja štednje

Tradiconalno, 31. oktobar i prva nedelja novembra su rezervisani za Nedelju štednje. Za one koji redovno prate situaciju u bankarskom sektoru, ovo je rutinska i dobro poznata pojava.

Za one koji možda nisu toliko upućeni - Nedelja štednje predstavlja period godine kada banke tradicionalno nude posebne povoljnosti za štednju i različitim akcijama se trudu da privuku građane da baš kod njih ostave svoj novac.

Ova praksa započela je davne 1928. godine, kada su se bankari iz 25 zemalja okupili u Milanu i pokrenuli ovu priču. Cilj bio da dobiju više novca sa kojim bi onda mogli da raspolažu i razvijaju dalje posao. Sistem bankarskog poslovanja se u međuvremenu promenio, ali tradicija Nedelje štednje se i dalje održava.

Prethodnih desetak godina se često mogla čuti teza da je Nedelja štednje "mrtva", odnosno da više ne budi gotovo nikakvu pažnju javnosti i da građani gube interesovanje za klasične vidove štednje u banci. 

Ipak, ovogodišnja Nedelja štednje se razlikuje po makar jednom važnom momentu. Zbog krizne situacije koja je zahvatila svetsku ekonomiju kao posledica pandemije kovida i rata u Ukrajini, menja se i pozicija samog novca u našim životima.

Drugim rečima, eri jeftinog novca koja je trajala prethodnih godina dolazi kraj. Da li i definitivan kraj - to ćemo tek videti, ali je činjenica da bankari ponovo posežu za novcem građana, nudeći im nešto povoljnije uslove za štednju nego što je to bio slučaj prethodnih godina.

Zbog toga bi trebalo očekivati da će kamate na štednju ove godine biti koliko-toliko atraktivnije nego što je to bio slučaj prethodnih leta. Ipak, teško da ćemo videti da kamate na štednju prevazilaze (ili makar dostižu) visinu inflacije, što i jeste poenta štednje - da uz njenu pomoć sačuvamo vrednost našeg novca od inflatornih kretanja.

Kao i uvek, na građanima je glavna odluka - da li staviti novac na štednju u banku ili ne.

Može se reći da sve zavisi od ličnih afiniteta: neko ima pristup da ne želi previše da razmišlja o novcu i da mu je najsigurnije da ga drži negde gde će moći lako da uzme ukoliko mu zatreba.

Drugi pristup je onaj koji kaže da je novac tu da bi nam donosio profit i ako to ne čini - on suštinski gubi vrednost. Ta grupa ljudi će i početkom ovog novembra razmišljati o alternativama bankarskoj štednji.

Jedno je sigurno - u ovo doba godine novac češće napušta slamarice nego inače.



Ovakve i slične savete možete pročitati i u našem newsletter-u.