Reprezentacija Srbije ide u Katar nakon lude fudbalske priče u Portugalu
Dragan Stojković Piksi
Scenario za tu filmsku priču napravio je selektor Dragan Stojković Piksi, čiji život umnogome i podseća na film, i to od samih početaka kada je slučajno otišao na trening, pa do današnjih dana kada je uspeo da svojom filozofijom, namerno odvede Srbiju na svetsko prvenstvo.
Tako je na delu pokazao da je moguće teoriju haosa i gubitnika, koja je vladala u srpskom fudbalu, zameniti novim skladnim i pobedničkim sistemom, u kome se do poslednjeg sekunda ne predaje nikom i nikad.
Da nije tako, neka „stara“ reprezentacija Srbije bi se posle primljenog gola u 94 sekundi meča prosula po terenu kao kofa mleka i završila bi bar sa pet komada u mreži. Ova nova, Piksijeva, ne da nije pala, nego kao da je taj primljeni gol zažario do maksimuma, razletela se po terenu, sabila tim koji je „do juče“ nosio zvanje prvaka Evrope na njegovu polovinu i u 90 minutu pobedila.
Tu pobedu su izdejstvovali fudbaleri na terenu ali ona je skrojena van njega u radionici “Piksi”, koja funkcioniše po principu da hrabar, kolektivni i patriotski pristup igri, uvek daje rezultat i pobedu. Čak i kada gubite, ako ste dali sve od sebe, nećete biti poraženi.
Takav pristup selektorskoj filozofiji vuče korene iz njegove fudbalske karijere, ali i njegovog života koji umnogome podseća na filmsku priču. Posebna priča je i njegova trenerska karijera i to da čak i u njoj ostaje upamćen po neverovatnom osećaju za loptu.
Svet je obišao i snimak Piksija koji u odelu, kao trener, dočekuje loptu na volej i sa svoje klupe je šalje direktno u gol. Ili je u sličnoj situaciji s nepogrešivim osećajem štopuje dok pada sa velike visine.
U nedelju uveče je svet obišao novi snimak na kome Piksi sa raširenim rukama i grbom Srbije, bez euforije, ali sa velikim samopouzdanjem, proslavlja uspeh. Tim gestom je pokazao da je uspeo da oživi skoro “mrtvu” ekipu ali i svojim projektom “stvori kult reprezentacije” kod igrača i nacije. Tako je zadatak koji je od njegao očekivala nacija, ispunio jer je uveo mehanizam po kome naprečac skupljeni igrači, umorni od klupskih obaveza i nenormalno gustog kalendara, su sposobni da pobeđuju.
Upravo takva jedna karijera ali i njegove izjave i potezi, koje predstavljaju Piksija na poslu i van njega, možda bi mogle da posluže kao putokazi koje bi neki poslovni ljudi u Srbiji mogli da primene, posebno oni koji bi želeli da izađu iz zone “kontraverznih biznismena”.
Fudbalska inteligencija
“Ono što mene najviše zanima je fudbalska inteligencija, koju će igrači morati da pokažu jer ona pravi razliku na terenu”, rekao je Piksi.
U vremenima brzih promena kao što su sada svakako se očekuje da zaposleni budu inicijatori promena, predlagači ideja, novih biznis modela i kreativnih rešenja. Svaki biznis koji stagnira i ne raste, propada u roku od par godina. Možemo biti u najboljoj fizičkoj kondiciji na svetu, ali ako to ne znamo da upotrebimo u pravoj situaciji, na pravom mestu i u pravo vreme trka je unapred izgubljena. Danas, gram ideje, vredi više od tone mišića.
Jak kolektiv
“Kad postigneš go to samo tebe učini srećnim, a asistencijom usrećiš i saigrača. Da bi se bodovi osvajali morate da ih zaslužite, da napravite preduslove za tako nešto, a to je pre svega jak kolektiv, borbenost”, još jedna je Piksijeva rečenica.
Jedan poznati citat glasi: “Ti imaš dinar, ja imam dinar. Ako ih zamenimo, ništa ne dobijamo. Ti imaš ideju, ja imam ideju. Ako ih razmenimo, naše vrednosti su porasle za 100%.” U svetu biznisa, bar srpskog, ta floskula ne važi pa zato i ne treba da čudi što sebičnost i novac zaboravljaju na ovakve principe.
Borba za respekt, ne samo novac
“Da se borite za respekt a ne samo za novac, da se borite za poštovanje kada prestanete da igrate, pa kada vas ljudi sretnu da kažu “Dobar dan, kako ste”. Da vas pamte po dobru, da vas pamte kao pobednike”, još jedna rečenica Piksijeva koja će ostati upamćena, a koja se može primeniti i u životu i u poslu.
- Dugoročni fokus i planiranje je podjednako važno kao i dnevna agenda.Novac jeste važan ali i način na koji ste ga zaradili jer ako se do njega u biznisu stiglo na neprimeren i nepošten način svojih konkurenata ili zaposlenih, retko ko će takve poslovne ljude pamtiti po dobru.
Fer plej
“Fer plej u sportu i pravičnost na terenu nekada mogu da ostave mnogo veći pečat u vašoj karijeri nego najlepši gol koji ste postigli”.
U finalu Kupa šampiona, u dresu Olimpika Piksi se susreo sa klubom u kojem je stekao slavu - Crvenom zvezdom. Pobednika utakmice posle produžetaka odlučivali su penali. Iako je bio izabran da ga izvede, on je odbio da to učini. Ovakav gest pokazuje da je Piksi čovek koji osim neospornog fudbalskog talenta poseduje ljudske osobine koje su današnjem vremenu sve ređe.
Primer 2: U finalu Kupa 1988. protiv banjalučkog Borca u šesnaestercu Banjalučana sudija, neopravdano, dosuđuje penal. Piksi uzima loptu, pravi velik zalet, a zatim šutira lagano tako da je šalje direktno u ruke Slobodanu Karaliću. Ovaj njegov gest su svi prokomentarisali kao njegovu pravičnost odnosno da načinom na koji je penal izveo je želeo da prizna da to nije bio jedanaesterac.
Fer plej u srpskom biznisu čini se da nije kategorija koja ostavlja pečat u karijeri mnogih poslovnih ljudi. Neki od njih u trci za novcem “gaze” sve pred sobom pa i principe konkurencije kojima je zabranjeno “ne fer “ ponašanje prema konkurentima.
Samopouzdanje
Piksi je rekao i da “garancija za uspeh ne postoji, kad bi neko tek tako garantovao uspeh, taj bi dobio Nobelovu nagradu ali ako imate samopouzdanje i veru, do njega ćete brže doći”.
Piksi je dokazao da samopouzdanje ima i to uoči utakmice sa Portugalijom, kada je na pitanje novinara “Da li bi eventualni odlazak na Mundijal bio njegov najveći uspeh u trenerskoj karijeri, odgovorio: - Kako bre ‘eventualni’? Moramo da idemo u Katar!
I otišli smo jer je uspeh rezultat napornog rada, uigranosti tima, dobrog lidera i malo sreće ali i velikog samopouzdanja. Upravo to samopouzdanje nedostaje mnogim srpskim biznismenima koji u posao ulaze bez znanja zbog čega se dešava da poslovi propadaju.
Ostavi komentar