EUR 117,55 USD 106,28 CHF 107,28

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 09.12.19. :: 117.5515 rsd

Tekst objavljen: 15.11.2019 15:45        


Kancelarijski službenici, vozači, administratori u zdravstvu, krojači, pa čak i konobari. Ovo su zanimanja koja bi u narednih deset godina vrlo lako mogla da budu izbrisana sa liste poslova i gde bi ljude mogli da zamene roboti

Pet poslova koje će u narednih deset godina zameniti roboti

Aleksandar Vlahović, ekonomista i bivši ministar za privredu i privatizaciju, poručio je pre dva dana da će svet, pa tako i Srbija, vrlo brzo da se suoče sa novim trendom na tržištu rada. Kako je ocenio, 400 miliona postojećih poslova nestaće do 2030. godine, a više od 260 miliona ljudi, ili oko 9 odsto radnika radiće neke nove poslove koji danas ne postoje.

Roboti bi mogli da budu prisutniji u trgovini, ugostiteljstvu, saobraćaju i poljoprivredi. Razvojem tehnologije bez posla bi mogli da ostanu radnici na prostim, manuelnim poslovima, kao i u centrima za logistiku. Takođe, mašine koje pokreće veštačka inteligencija mogle bi zameniti vozače, procenitelje osiguranja, brokere, zaposlene u kadrovskim službama...

"Među poslovima koji nestaju su i fizički teški i zahtevni poslovi, oni gde je potrebno zaštititi ljude, poput varilaca. Nestaće i poslovi na prikupljanju i obradi podataka, jer to sada bolje rade mašine, kao i obični sekretarski poslovi", kaže za "Blic Biznis", Svetlana Kisić sa Ekonomskog instituta i i dodaje da će promenama najviše biti izložen srednje obrazovani kadar.

Kancelarijski službenici

Smatra se da će ovo zanimanje možda pretrpeti i najveću promenu, jer je izvesno da će ljude u kancelarijama zameniti mašine. Verovatnoća automatizacije njihovog posla je čak 96 odsto, pa je zato očekivano da će biti u potpunosti zamenjeni. Razlog je što su ti poslovi toliko raznovrsni da bi se klasifikovalli u bilo koju konkretnu službenu profesiju, a koja zahteva poznavanje kancelarijskog sistema.

Vozači

Sve bržim razvojem autonomnih vozila, pogotovo kamiona i autobusa, biće i sve manja potreba za vozačima bilo putnika ili robe. Iako nije izvesno koliko vremena će proći do potpunog uključivanja samovozećih vozila u redovan saobraćaj, sve je realniji scenario da će vozači morati da se prekvalifikuju i razmišljaju o novom zanimanju. U Parizu su, recimo, već automatizovane linije metroa broj 14 i 1 i one nemaju vozača. U maju ove godine, električni kamion bez vozača prvi put je prevezao i isporučio robu iz industrijske zone Ljungarum do švedskog grada Jončepinga. Takođe, samovozeći električni kamion “Vera” počeo je da se koristi za transport tereta u luci u Geteborgu. Ovaj kamion nema vozačku kabinu, jer je opremljen sistemom za autonomnu vožnju.

Konobari

Verovatnoća automatizacije ovog zanimanja je čak 94 odsto, pa možemo očekivati da nam u nekoj skorijoj ili daljoj budućnosti poručenu hranu i piće donosi neki novi R2D2, popularni robot iz Lukasovog serijala “Ratovi zvezda”, koji razume ljudski govor.

Medicinske sestre administratori

Za razliku od medicinskih sestara koje su direktno zadužene za negu pacijenata, osoblje koje se bavi planiranjem, usmeravanjem, koordinacijom medicinskih i zdravstvenih usluga u bolnicama, odnosno administrativnim poslovima, takođe bi vrlo brzo mogli da budu zamenji mašinama, odnosno veštačkom inteligencijom.

Krojači

Iako će određene aktivnosti biti teško zameniti, poput šivenja garderobe po meri ili prekrajanja i popravke stare odeće, stručnjaci smatraju da će veći deo procesa kreiranja odevnih predmeta ubuduće obavljati mašine, pa je i procenat moguće automatizacije čak 84 odsto.

Prema analizi međunarodne konsultantske kuće McKinsey o očekivanjima na tržištu rada do 2030. godine, procenjuje da će do 2022. godine 48 odsto osnovnih veština, za bilo koji posao, morati da se nadogradi.

Smatra se da će do 365 miliona ljudi morati da se dokvalifikuje ili da promeni zanimanje da bi se prilagodilo poslovima budućnosti, a u zavisnosti od tempa tehnološkog razvoja nastaće možda i svih 890 miliona novih poslova.

“Dakle, poslova će biti više nego nezaposlenih, samo je pitanje da li će radna snaga biti prilagođena tome”, objašnjava Kisić sa Ekonomskog instituta.

Ona kaže da je ovde reč o globalnim trendovima, ali da se trendovi uvek prelivaju, samo je pitanje u kojoj meri će Srbija pratiti savremene tokove, a to zavisi od našeg obrazovnog sistema. Prema njenim rečima, zemlje koje se ne uključe osetiće negativan efekat, jer neće moći da budu inovativne, samim tim ni konkurentne, pa ne mogu da učestvuju u podeli globalnog kolača.

S druge strane, poslovi koji opstaju i razvijaju se biće oni za čije se obavljanje traže kognitivne sposobnosti, poput analize velikih skupova informacija, kritičkog razmišljanja, kreativnosti, liderskih veština, kao i poslovi gde je važna empatija.

“Prema toj analizi, zaključak je da medicinske sestre koje neguju pacijente ne bi trebalo da budu ugrožene”, ističe naša sagovornica.

U budućnosti će biti tražena visoko razvijena tehnološka znanja, odnosno visok nivo informatičkih sposobnosti za sve poslove, a po industrijama – biće traženi poslovi u industriji nege, pošto će zbog generalnog starenja populacije biti potrebno da neko vodi računa o starijim ljudima, zatim u industriji turizma i zabave, jer se očekuje da će rasti dohodak pa će to omogućiti ljudima da više putuju i zabavljaju se, kao i u određenim oblastima građevinarstva.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
poslovi koje će zameniti roboti roboti robotika veštačka inteligencija poslovi

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana