Deficit radne snage nastavlja da pogađa zanatski sektor, pa je sve izraženija potreba za frizerima, zidarima, limarima, armiračima, pekarima, mesarima, kozmetičarima, vodoinstalaterima i kuvarima, za koje se u pojedinim oglasima nudi čak i do 3.000 evra na mesečnom nivou
Po podacima sajta Poslovi Infostud, tržište rada je u 2024. godini isticalo nekoliko ključnih oblasti koje su tradicionalno u vrhu po broju oglasa, a na samom vrhu nalaze se poslovi trgovina/prodaja, proizvodnja, uslužni sektor i zanati, ugostiteljstvo i IT sektor.
Među najtraženijim pozicijama izvdajaju se administrativni radnici, higijeničari, komercijalisti, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, radnici u proizvodnji, telefonski operateri, limari i vozači.
Zanati sve plaćeniji
Mi smo u želji da saznamo nešto više o deficitarnim zanimanjima kontaktirali Miloša Turinskog sa Infostuda, koji je za naš portal objasnio da su zanatski poslovi već više godina traženi na tržištu rada i da shodno tome rastu i zarade za taj posao.
„Kada pričamo o tome gde se najviše zarađuje, to su uvek veći centri poput Beograda, Novog Sada i Niša. Generalno su zanatske pozicije vezane i za obim posla i za količinu rada, tako da je količina posla veća što je veći grad“, objasnio je on.
On je dodao da se u većim gradovima teže dolazi do kvalifikovanog majstora i da za neke delatnosti postoje čak i liste čekanja.
Najvišu prosečnu zaradu sa 176.000 dinara, 2024. su ostvarivali limari, pa su oni definitivno na vrhu liste najtraženijih zanimanja.
Sa druge strane, vozači su imali prosečnu platu od 120.000 dinara, što ih takođe svrstava u grupu visoko plaćenih zanimanja.
Komercijalisti su mogli da očekuju zarade od 110.000 dinara, dok su kuvari po podacima Infostuda prosečno zarađivali 105.000 dinara. Telefonskim operaterima nuđeno je u proseku 100.000 dinara, a radnicima u proizvodnji i magacionerima 79.000 dinara i 74.000 dinara.
Na donjem delu najtraženijih zanimanja, nalaze se administrativni radnici, koji su prosečno mogli da ostvare 77.000 dinara, prodavci sa prosečnom zaradom od 70.000 dinara, i higijeničari, sa najnižom prosečnom platom od 66.000 dinara.
Razlike u visini plata reflektuju različite zahteve i specifične veštine potrebne za obavljanje ovih poslova, ali i tržišne uslove koji diktiraju vrednost pojedinih zanimanja.
Zanati na udaru deficita
Deficit radne snage nastavio je da pogađa zanatski sektor, gde se tokom godine osećala najizraženija potreba.
„Zarade variraju kod zanatlija iz godine u godinu, ali one svakako rastu, a poslodavci se bore da privuku kvalitetan kadar“, dodao je Turinski.
Sva ova deficitarna zanimanja omogućavala su zarade koje su najmanje bile u rangu prosečne plate na republičkom nivou, dok su pojedini oglasi nudili čak i do 3.000 evra za određene pozicije.
Ove brojke ukazuju na veliku potražnju i spremnost poslodavaca da značajno plate retke i potrebne veštine.
Potreba za inkluzivnijim tržištem
Za mlade ljude koji tek ulaze na tržište rada, 2024. godina donela je značajan broj prilika.
Naime, čak 17.329 oglasa bilo je namenjeno mladima, što po podacima Infostuda predstavlja 23.5 odsto ukupnog broja, a ti su oglasi nudili šansu za sticanje prvih radnih iskustava i ulazak u svet rada.
Nažalost, inkluzivnost je ostala izazov za tržište rada u Srbiji, jer su osobe sa invaliditetom imale na raspolaganju svega 4.918 oglasa, što čini samo 5 odsto ukupne ponude.
Ovi podaci ukazuju na potrebu za jačanjem napora kako bi se inkluzivnost podigla na viši nivo i stvorile ravnopravnije mogućnosti za sve.
Ostavi komentar