Tekst objavljen: 30.11.2024 9:00        


Analizom norveškog informaciono-finansijskog portala Finansplassen, u kojoj su korišćeni javno dostupni podaci više institucija, utvrđeno je da su nordijske države najspremnije za budućnost bez gotovine u odnosu na ostatak Evrope

Ovo su evropske države koje su najspremnije za budućnost bez gotovine


Između ostalog, u analizi su korišćeni podaci o broju bankomata i broju terminala za kartično plaćanje na 100.000 ljudi, o limitu koji je moguće potrošiti prilikom kartičnog plaćanja i o broju onih koji koriste internet bankarstvo.

Kako je izjavio portparol Finansplassena, manji broj bankomata znači da se država manje oslanja na gotovinu, dok veći broj terminala za kartično plaćanje ukazuje na razvijenu infrastrukturu za elektronske novčane transfere.

Ovom analizom je ustanovljeno da je upravo Norveška najspremnija za budućnost bez gotovine. Naime, ova zemlja je među onima koje imaju najmanji broj bankomata, a čak 96 odsto stanovništva koristi internet bankarstvo.

Što se tiče spremnosti za budućnost bez gotovine,Finska i Danska zauzimaju drugo i treće mesto jer imaju nešto više bankomata od Norveškei nešto manje terminala za kartično plaćanje, ali u ovim državama gotovo isti procenat stanovništva koristi internet bankarstvo.

Među deset najspremnijih država nalaze se Holandija, Švedska, Island, Estonija, Litvanija, Kipar i Švajcarska, dok su među najmanje spremnim zemljama Jermenija, Gruzija i Nemačka.

Zašto nordijske države?

Olle Pettersson iz Finansplassena izjavio je da stanovništvo nordijskih država posebno ceni bezgotovinske sisteme, jer im pomažu u prevazilaženju izazova poput retke naseljenosti ili teških vremenskih uslova koji otežavaju konvencionalna gotovinska plaćanja.

Pettersson je istakao da ove zemlje imaju prednost zahvaljujući poverenju građana u javne institucije i malom broju stanovnika, što olakšava testiranje novih politika.

ListIndependentje objavio da je najveća norveška banka DNB 2016. godine pozvala na prestanak korišćenja gotovine zbog zabrinutosti za pranje novca. Istovremeno, veliki broj Norvežana počeo je koristiti mobilnu aplikaciju Vipps MobilePay, odnosno mobilni novčanik, koja je dostupna od 2015. godine i trenutno ima 11,5 miliona korisnika u Norveškoj, Finskoj i Danskoj.

Ipak, Parlament Norveške nedavno je preduzeo korake da podstakne povratak gotovini, usvajanjem zakona koji olakšava gotovinsko plaćanje.

„U digitalnom svetu lako je zaboraviti da postoji velika grupa ljudi koja nije digitalizovana. Gotovina je važan aspekt spremnosti društva“, naglasila je norveška ministarka pravde i kriznih situacija Emilie Enger Mehl.


Norveška uprava za civilnu zaštitu (DSB) preporučuje da se sačuva određena količina gotovine zbog ranjivosti sistema za elektronska plaćanja.

„Svet oko nas, suočen sa ratovima, kibernetičkim prijetnjama i klimatskim promenama, postaje sve izazovniji. Moramo biti spremni na dugotrajne nestanke struje, sistemske kvarove i kibernetičke napade koji mogu ugroziti elektronske sisteme plaćanja“, upozorila je ministarka Mehl.

Prema podacima Danske narodne banke, gotovinska plaćanja u Danskoj su prošle godine činila svega osam odsto svih transakcija. Danci češće koriste mobilna plaćanja, jer uvek imaju telefon pri ruci i lako dolaze do iznosa koji im je potreban za plaćanje.

„Iako se upotreba gotovine smanjuje, ona je i dalje potrebna društvu“, naglasio je guverner Danske narodne banke Christian Kettel Thomsen.

Šta je podstaklo bezgotovinsko plaćanje?

Izveštaj Svetske banke navodi da je pandemija koronavirusa ubrzala prelazak na bezgotovinska plaćanja širom sveta. Prosečan broj bezgotovinskih transakcija po osobi iznosio je 91 u 2017. godini, dok je 2020. dostigao 135.

Podaci Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da je 2019. godine u Evropi 72 odsto transakcija bilo u gotovini, dok je 2022. taj procenat opao na 59 odsto.U ECB-u ističu da nije postojao jedan ključni faktor koji je doprinio ovim promenama, ali je pandemija značajno uticala na ubrzavanje promjene načina plaćanja.

Većina evropskih potrošača preferira kartična plaćanja ili druge oblike bezgotovinskog plaćanja zbog praktičnosti, ali 60 odsto građana i dalje želi da se zadrži mogućnost plaćanja gotovinom.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
bezgotovinska društva bezgotovinsko plaćanje novac skandinavija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana