Neizvesna situacija sa kovidom u najmnogoljudnijoj zemlji sveta različito utiče na tržišta bakra i nafte, ali Srbija trenutno ima benefit od oba
Jeftinije gorivo a veća zarada od izvoza ruda i metala, trenutne su posledice veoma rovite situacije na svetskim tržištima vezane za Kinu, a iz kojih Srbija izvlači ekonomsku korist. Dve suprotne tendencije na globalno značajnim tržištima nafte i metala, da crnom zlatu pada cena, a metalima (pre svega bakru) značajno raste, analitičari u svetu pripisuju istom uzroku – neizvesnoj situaciji sa kovidom u Kini.
I dok se stabilna cena nafte na oko 80 dolara pripisuje smanjenoj tražnji kineske industrije za energijom, istoj toj privredi izgleda da su nekim čudom potrebne sve veće količine metala. Samo u novembru, prema poslednjim podacima tamošnje carine, Kina je uvezla 2,4 miliona tona bakra i koncentrata (godišnji rast od 10,3 odsto), kao i 358.300 katoda (10 odsto). To je najnoviji rekord za jedan mesec.
Najviši nivo za šest meseci
– Cena u svetu je skočila jer je opao strah od recesije na Zapadu. Privreda u Evropsko uniji jeste usporena, ali su se pribojavali mnogo većeg pada. Energetski sistem je očuvan, gasa ima, doduše i zbog blage zime… S druge strane, otvara se kineska privreda – kaže za 24sedam Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije.
Zbog svega toga je cena bakra na svetskoj pijaci skočila ovih dana na najviši nivo u poslednjih šest meseci. Na Londonskoj berzi metala tona se kupuje po više od 8.700 dolara, dok se za isporuku u martu u Šangaju plaćala 9.750 dolara.
Ovakve svetske cene značajne su i za Srbiju. Što se tiče nafte, tu smo uglavnom uvoznik i manja cena crnog zlata na berzi znači i manju cenu goriva (prevashodno benzina) na srpskim pumpama. S druge strane, kod „crvenog zlata“, odnosno bakra, Srbiji odgovara da skoči cena jer je sve veći proizvođač.
– Srbija ima velikog proizvođača bakra, kinesku kompaniju „Ziđin“, čiji je izvoz u 2022. godini bio 2,7 puta veći nego u prethodnoj, u periodu januar-novembar. Sa 600 miliona evra je otišao na gotovo dve milijarde. Domaća eksploatacija, u novom rudniku Čukaru Peki, pokazala se dobra prema očekivanjima i sa većim koncentracijama rude. Od izvezene količine bakra, 20 odsto je prerađeni proizvod, bakarne katode. Sve u svemu, Srbiji odgovara kada cena bakra skače, jer metali su nam sada najznačajniji izvozni proizvod. Bilo bi, naravno, bolje da su to gotovi proizvodi, ali šta je tu je – naglašava Stanić.
Za 11 meseci prošle godine, najsvežiji je podatak RZS, Srbija je izvezla obojenih metala za 747 miliona evra, proizvoda od metala za 915 miliona i metalne rude za još 1,8 milijardi evra.
Neočekivani start 2023. za bakar
Ovim skokom potražnje, a time i cene, bakar je napravio prilično neočekivan start u 2023. godini. Za godinu su prethodno bile neke prilično „oblačne“ prognoze, a i oni koji su ipak očekivali dobru godinu to su predviđali tek za drugu polovinu kalendara.
Sa ovakvim početkom, mogle bi da se poremete i prognoze koje su davane u tek završenom decembru.
Krajem meseca analitičarska kompanija iz Barselone „Fokus ekonomiks“ predviđala je da će se cena bakra kretati između 5.430 i 8.775 dolara za tonu. Danas je gotovo dostignuta ta gornja cena.
Mnogo optimističniji su bili iz „Goldman Saksa“, koji su u isto vreme bakru davali prosečnih 9.750 dolara ove godine, dok analitičari Banke Amerike idu i na 12.000 dolara u drugom kvartalu ove godine.
– Sve zavisi od ponašanja globalne privrede. Stopa rasta će u svetu biti manja nego prošle godine, ali pošto je u prvim prognozama bio ukalkulisan dublji pad do kojeg nije došlo, sada je optimizam veći. Cena bakra bi mogla samo da raste tokom godine, ako se nešto nepredviđeno desi u nekom rudniku, ili velikoj topionici. Ono što je bitno, u svetu kapaciteta za preradu ima više nego što se sada koriste. Doduše, treba vremena da se uposli, nije to na dugme, ali sa te strane nema problema – napominje Bojan Stanić.
Šta ako bude nestašice…
U „Goldman Saksu“ kažu da samo na globalnom tržištu katoda vlada deficit čak 210 kilotona, i da to mora da utiče na cenu. Pogotovo ako se Kina potpuno otvori i vrati na pretpandemijsku potražnju, što bi na globalnom tržištu značilo povećanje od 500 kilotona, pokazuje analiza ove finansijske kuće.
Ukoliko se zaista pojavi ovolika nestašica, mogla bi se ponoviti situacija iz 2021. godine, kada je zbog problema u iskopavanju rude i preradi, cena u oktobru išla do rekordnih 11.300 dolara za metričku tonu. U januaru 2022. godine cena je pala na 9.700-9.800 dolara, a danas je 1.000 dolara ispod toga. Ali i dalje je visoka, jer pretpandemijska cena je bila tek nešto viša od 6.000 dolara.
Pitanje je da li će ta cena ikad ponovo biti toliko niska, s obzirom na to da je bakar glavni metal elektroindustrije, a svet se tek zahuktava u ofanzivi elektrifikacije.
Ostavi komentar