Iako smo prvu ratu poreza na imovinu platiti još u februaru, ovih dana aktuelno je dostavljanje Rešenja o porezu na imovinu za tekuću godinu. Ako ga još uvek niste dobili, ne brinite, stići će do prvomajskih praznika. Zato, da pojasnimo sve one cifre i nazive kolona koje se nalaze u Rešenju.
Ono što je osnovno kod svakog rešenja o porezu na imovinu su površina nepokretnosti i tržišna cena kvadrata. Ujedno ovo su polazne vrednosti za obračun osnovice.
Naime, kako površina nepokretnosti nije stavka koja je sporna (prenosi se iz ugovora o sticanju prava), ono što dovodi do sporne cifre u prvoj koloni rešenja (procenjena tržišna vrednost nekretnine) je upravo tržišna vrednost kvadrata, odnosno način izračunavanja.
I sad tu stupa na sceno dobro poznato pravilo - vrednost kvadrata se različito izračunava u odnosu na godinu u kojoj je nepokretnost izgrađena. Ovde imamo čuvenu kategoriju novih stanova i starih stanova.
Pod pojmom „novi stan“ se u regulativi koja reguliše poreze na imovinu, podrazumeva nepokretnost koja je završena u godini koja prethodi godini za koju se izdaje rešenje.
I ovde je tržišna vrednost kvadrata nedvosmislena i jasna.- dobija se iz zvaničnog podatka o prosečnoj tržišnoj vrednosti na konkretnoj opštini.
Glavnokomandujući republički organ za ovu vrstu podataka je Republički zavod za statistiku gde možete pronaći prosečnu tržišnu vrednost kvadrata u vašoj opštini.
Tako dolazimo do glavne peripetije zvani - stari stanovi
Za sve stanove koji više nisu novi, prosek tržišne vrednosti kvadrata se obračunava prema osnovicama za porez na prenos apsolutnih prava, naravno u prethodnoj godini.
Osnovice za ovaj porez se mogu izračunati na gotovo bezbroj načina, ali da se službenici ne bi preterano dvoumili oko toga koji način i podatak da odaberu za izračunavanje osnovice, Direktor poreske uprave (ovo je bitno da je Direktor, jer tako stoji u uputstvu) je, u februaru 2010. godine doneo „Uputstvo o postupku i načinu utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava“.
Ipak, podsetimo, uputstvo ne predstavlja podzakonski akt, te samim tim, nije obavezujuće.
Pa kako sve u stvari zaposleni u poreskoj upravi mogu da utvrde osnovicu za porez na prenos apsolutnih prava.
Jedna činjenica iz tog Uputstva ni u jednom trenutku nije sporna. Ukoliko je ugovorena cena nepokretnosti (iz ugovora o kupoprodaji, otkupu, poklonu, rešenja o nasleđivanju...) manja od tržišne vrednosti, uzima se veća od te dve cene. Suprotan slučaj se naravno, uglavnom ne dešava.
Tržišna vrednost se izračunava na, isključivo dva načina:
1. Ovako ( bez izlaska na teren),
2. Onako ( sa izlaskom na teren).
Naizgled, ova dva postupka bi trebalo da se primenjuju za tačno propisane slučajeve, kako i nalaže samo Uputstvo, no stranka se uvek može naći u bilo kom od njih.Dovoljno je da niste zadovoljni procenom tržišne vrednosti od strane Poreske uprave bez izlaska na teren, ili da ste u poreskoj prijavi napomenuli da je nepokretnost oštećena, pa da vam se osnovica obračuna „onako“.
Naime u oba slučaja, osnovica se može uzeti iz najmanje dva pravosnažna poreska rešenja, po istom pitanju za nepokretnosti koje su iz istog mesta, zone, opštine, najbližeg naselja, ulice, zgrade, sličnog prostora ( između svakog stoji „ili“).
A koja se to dva rešenja koja se mogu uporediti, naravno nije određeno ovim Uputstvom. I ovde se spektar „može, ali i ne mora“ nastavlja.
Kada se na osnovu „najmanje dva pravosnažna rešenja“ odredi osnovica, ona se može umanjivati i uvećavati u raznim „od minus do plus“ opsezima i to:
- Od -10% do +10% zavisno od lokacije
- Od -15% do +15% zavisno od godine gradnje
- Do -20% ako je nepokretnost u potkrovlju, ispod ploče ili suterenu (za stanove u podrumu nije predviđen nikakav opseg)
- Do -10% za spratnost (od desetog sprata naviše)
- Do -10% za kvalitet, ako dokažete da nemate grejanje ili je nepokretnost podložna vlagi
- Ako je objekat luksuzno urađen ili opremljen ili se nalazi na elitnoj lokaciji mogu se, takođe primeniti korektivni faktori (pretpostavljamo da se na njih odnosi „uvećanje bez ograničenja“)
Vrlo konfuzna računica!
Ako ovaj tekst nikako nije razjasnio nedoumicu da li da pobesnite ili budete ljubazni, jer čekate satima u redu ispred šaltera, a službenik nikako da dođe sa pauze ili da obrati pažnju na vas, tu nedoumicu ostavite za neki drugi šalter, koji ne pripada poreskoj upravi.
A ako mislite da ste oštećeni novim poreskim rešenjem i načinom Ovako ili Onako, žalite se Poreskoj upravi u zakonskom roku i tražite da vam dostave način kako su obračunali osnovicu za poresko rešenje.
Jer sve su to podaci od javnog značaja koji treba da su dostupni javnosti, a do kojih paradoksalno, javnost ne može doći!
Ostavi komentar