Čini se da je Tramp prilikom određivanja carina poštedeo Tursku – za razliku od EU i Kine. Turska privreda želi od toga da profitira i poveća izvoz. Ali za to treba da ispuni određene pretpostavke
„Imam odlične odnose s jednim čovekom po imenu Erdogan“ – tako je američki predsednik Donald Trump početkom nedelje u Ovalnom kabinetu opisao svoj odnos s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, dok je sedeo pored Erdoganovog političkog protivnika Benjamina Netanjahua. „Sviđa mi se. I ja se sviđam njemu. Nikad nismo imali problem“, dodao je američki predsednik.
To nije sasvim tačno: 7. oktobra 2019. Tramp je zapretio da će „uništiti tursku privredu“ i rekao da je to već jednom uradio. U pismu od 16. oktobra 2019. upućenom Erdoganu, Tramp je pozvao turskog predsednika da s njim sklopi „dobar posao“. I naglasio: „Ne želim da budem odgovoran za uništavanje turske privrede.“
Turska privreda se poslednjih šest godina suočava s velikim izazovima: turska lira je znatno izgubila na vrednosti. U martu 2007. jedan američki dolar vredeo je oko 1,30 turskih lira, u oktobru 2019. godine 5,79, a danas 38,06 lira.
Iako je Tramp tada možda ipak naštetio turskoj privredi, čini se da se danas dvojica šefova država slažu bolje nego ranije. Zapravo, Turska spada među zemlje koje su najmanje pogođene Trampovom carinskom politikom: za tursku robu uvedena je carina od „samo“ deset odsto. Trampova 90-dnevna pauza za carine i opšte smanjenje na deset procenata za sve zemlje osim za Kinu, po prvi put privremeno dovodi sve na isti nivo kao Tursku.
Nova nada?
Za razliku od lošeg raspoloženja u Evropi, predstavnici turske privrede u carinama ne vide krizu – nego priliku. Oni su uvereni: uz ispravnu trgovinsku politiku, Turska može da ima koristi od nove situacije.
Nova pravila igre Donalda Trampa mogla bi posebno da pomognu turskim izvoznicima da steknu prednost na američkom tržištu, kaže Bulent Ajmen, zamenik predsednika Udruženja izvoznika nameštaja, papira i drvnih proizvoda za Mediteran (AKAMIB). „Sjedinjene Američke Države su poslednje tri godine naše glavno tržište. Naš izvoz raste svakog meseca. Pojačavanje carinskog rata omogućava Turskoj da na područjima kao što su hemijska i automobilska industrije, proizvodnja nameštaja i elektronike, osvoji tržište u SAD. Tu prednost moramo svakako dobro da iskoristimo“, kaže Ajmen.
Obim trgovine Turske i SAD iznosi više od 30 milijardi američkih dolara. SAD su trenutno drugi najvažniji trgovinski partner Turske – nakon Nemačke. Turski izvoz u SAD povećao se prosečno za 16 odsto tokom poslednjih pet godina – dok je američki izvoz u Tursku porastao za devet procenata. Prema podacima Turskog udruženja izvoznika (TİM), Turska je 2023. u Nemačku izvezla robu u vrednosti od oko 21,1 milijardi američkih dolara, a izvoz u SAD bio je vredan oko 14,8 milijardi. Prema Turskom statističkom zavodu (TÜİK), izvoz u SAD se krajem 2024. popeo na 16,3 milijarde američkih dolara.
Turska u SAD najviše izvozi hemijske proizvode, automobilske delove, odeću, tepihe i elektroniku. Istovremeno iz SAD uvozi više od polovine pamuka – za tekstilne proizvode koje potom izvozi u SAD.
Prema mišljenju Serefa Fajata, predstavnika tekstilne industrije u Savezu turskih privrednih komora i berzi (TOBB), visoke Trampove carine na uvoz iz Kine i Evropske unije mogle bi da povećaju vidljivost turskih proizvoda na američkom tržištu. „Sada moramo brzo da delujemo. Možemo probleme koje će verovatno da imaju Kina, Vijetnam i Kambodža da iskoristimo za sebe“, smatra Fajat.
Kritike na račun turske trgovinske politike
Fajat je optimista kada je reč o budućnosti trgovine s Trumpovom Amerikom. „Ne očekujem da će Turska biti pogođena novom situacijom.“ On predlaže da se sa SAD pregovara o ograničenoj trgovini bez carina. „To je veoma važna prilika, ali moramo pažljivo da pratimo kako će naš najvažniji trgovinski partner, Evropska unija, biti pogođen američkom carinskom politikom“, upozorava on.
Ipak, kod nekih drugih vlada oprezni entuzijazam: potencijala ima dovoljno, ali mnoge turske kompanije nisu spremne da ga iskoriste, smatra Murat Akjuz, bivši predsednik Udruženja izvoznika hemijskih proizvoda (IKMIB). „Smatram da je nova američka carinska politika velika prilika za Tursku. Istovremeno, mislim i da izvoznici u Turskoj nisu dovoljno pripremljeni.“ U prošlosti se, kaže Akjuz, mnoge prilike nisu iskoristile, jer „nije bila vođena održiva trgovinska politika“.
I Fajat uočava propuste: pristup američkih kupaca turskim proizvodima je ograničen – zbog nedostatka trgovačkih centara i skladišta. On kritikuje politiku: „Iako je Tramp već odavno najavio te carine, mi nažalost nismo izvršili potrebne pripreme.“
Turska kao mesto za proizvodnju?
Osim izvoza, Turska bi mogla da se etablira i na drugom polju kao strateški akter: kao proizvodna lokacija za azijske firme. Konkretno, Turska bi mogla da pozove kompanije iz Kine da proizvode u Turskoj – kako bi zaobišle visoke carine. Geopolitički položaj kao most između Istoka i Zapada, ide tome u prilog.
„Moramo tim zemljama – posebno Kini – da objasnimo prednost premeštanja proizvodnje u Tursku“, kaže Akjuz. „Trebalo bi aktivno da podstičemo ulaganja u našu zemlju. Turska je sa svojom infrastrukturom i potencijalom kvalifikovane radne snage za to dobro pripremljena“, smatra Akjuz.
Ostavi komentar