Problemi koji mogu izazvati loše emocije su birokratija i bespotrebna dokumentacija, nedostatak vlasništva i svrhe, tehnološka složenost, mentalni zamor, kapitalizam i kultura prekomernog rada...
Programiranje kao kreativna disciplina može pružiti veliko zadovoljstvo, ali kada postane pretrpano „nebitnim“ zadacima i tehničkim detaljima koji nekom profesionalcu nisu nužni, to oduzima motivaciju. Moguće je da se javi osećaj zasićenosti, ne zato što neko ne voli programiranje, već zbog svega onoga što okružuje profesionalno bavljenje time. Neki od ključnih problema koji mogu izazvati loš osećaj u vezi sa poslom su birokratija, nedostatak vlasništva i svrhe, tehnološka složenost i preterivanje, sagorevanje i mentalni zamor, kapitalizam i kultura prekomernog rada, koja stavlja profit ispred ljudi. Portal „Helloworld” daje preporuke kako se izboriti sa ovim izazovima.
– Umesto da se fokusiraju na pisanje koda i rešavanje problema, programeri troše previše vremena na zadatke, poput popunjavanja dokumentacije, učestvovanja u sastancima ili koordinacije sa različitim odeljenjima. Ovi „birokratski zadaci“ oduzimaju energiju i kreativnost, što dovodi do osećaja besmislenosti. Dalje, programeri često nemaju osećaj da zaista poseduju proizvod na kojem rade. Kada je vizija proizvoda nejasna ili kada više strana vuče projekat u različitim pravcima, mogu se osećati kao da rade bez jasne svrhe. To može dovesti do demotivacije – navodi se u analizi, uz opasku da je tehnologija postala toliko složena da su mnogi programeri preplavljeni slojevima apstrakcija koje im oduzimaju vreme.
– U prošlosti, programeri su mogli da postanu eksperti u jednom jeziku, dok danas moraju da znaju širok spektar tehnologija samo da bi završili osnovne zadatke. To stvara osećaj stalne jurnjave za novim znanjima, uz osećaj da nijedno znanje nije dugotrajno – nabrajuju stručnjaci.
Problem im stvara i konstantna izloženost prekomernim zahtevima, što može dovesti do sagorevanja.
– Sagorevanje je više od običnog umora – to je duboki osećaj iscrpljenosti koji utiče na sposobnost da se uživa u poslu. Često dolazi zbog prekomernog stresa, nemogućnosti da se zaista iskoristi kreativni potencijal ili zbog osećaja da se vrtimo u krug zbog stalnih tehnoloških promena. Kako se tehnologija ubrzano razvija, programeri se osećaju kao da ne mogu postati pravi eksperti u bilo čemu, jer ono što nauče često brzo zastari – dodaju stručnjaci iz tima „Helloworld”.
Kapitalizam i kultura prekomernog rada, koja stavlja profit ispred ljudi, takođe je veliki problem. U današnjem okruženju, programeri su često pod pritiskom da isporuče više za kraće vreme, da isprate najnovije tehnološke trendove i da rade na projektima koji nemaju ličnu vrednost.
Zbog svega nabrojanog, postavlja se pitanje kako povratiti motivaciju.
– Najbolje bi bilo da se vrati osnovama i jednostavnosti. Minimalizam u programiranju znači fokus na jednostavna rešenja, jasnoću koda i eliminaciju nepotrebnih slojeva apstrakcije. Ovakav pristup može pomoći da se ponovo pronađe radost u stvaranju, umesto borbe sa složenim ekosistemima – navodi se u analizi „Helloworld”.
Ostavi komentar