„Ulaganja po meri građana“, „Da se radi i gradi po tvom“, „Naš novac naše mesto“ – ovo su prethodne godine bile samo neke od parola kojima su predstavnici gradova i opština u Srbiji pozivali sugrađane da učestvuju u odlučivanju gde će se trošiti novac iz investicionog dela budžeta. Intenzivna kampanja pozivanja građana da učestvuju u procesu odlučivanja poklopila se sa izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kada je, po prvi put, to postala i zakonska obaveza svih gradova i opština u našoj zemlji.
Skoro godinu dana posle donošenja ovog zakona Kamatica je istraživala koliko se on poštuje u praksi, kao i koliko građani stvarno odlučuju gde će se potrošiti novac iz opštinskog budžeta. Predlagač zakona bilo je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali ne postoji obaveza da ih gradovi i opštine informišu o tome da li se i šta rade na tu temu.
| U slučaju nesporazuma vlasti i građana - referendum Jedan od novijih primera nerazumevanja lokalnih vlasti i građana u Srbiji je da li iseći stogodišnji drvored i postaviti veštačke palme, ili da li je potrebniji park ili na tom mestu javna garaža. Zakon je predivideo rešenje i za to. Moguće je organizovati referendum ako 10 procenata birača od ukupnog biračkog tela u jednoj opštini podnese predlog. Odluka doneta na referendumu je obavezujuća i opština mora da je poštuje u potpunosti. Ne može je menjati, niti stavljati van snage godinu dana od dana donošenja. |
„Uvek koristimo priliku da podignemo svest građana o tome da je važno da učestvuju u planiranju i raspodeli lokalnog budžeta, jer na to pre svega imaju pravo. Na primer, uveli smo dužnost opštine da mora da obavesti javnost da su počeli pripremu nekog akta. Takođe, 100 građana sa biračkim pravom može da zatraži od opštine da se neki akt stavi na javnu raspravu“, kažu u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sitaucija među lokalnim samoupravama u Srbiji je „šarolika“, i nije moguće utvrditi da li baš svaka poštuje ovaj zakon niti koliko uvažava „glas“ svojih sugrađana. Pirot je jedan od onih gradova koji se „dogovorio“ sa građanima o zajedničkom infrastrukturnom projektu.
Naime, u ovom gradu su kroz popis imovine ujedno deljeni i anketni listići da se građani izjasne o pet ponuđenih predloga. Imali su više od 300 popunjenih listića, i kao najpotrebnije izabrano je rekonstrukcija dečijeg vrtića. Pirot je za to izdvojio 4 miliona dinara koje su prikupili od poreza na imovinu, a ostatak su dobili iz državnog budžeta.
Mala opština Bojnik se prilagodila svom pretežno ruralnom stanovništvu, pa su građane za mišljenje pitali tako što su postavili opštinski štand na ulicu kada je bio pijačni dan. Rezultat je bio da je veliki broj građana koji su dali različite predloge šta misle da im je potrebno u opštini, nakon toga dolazili da se interesuju u kojoj fazi je realizacija. Sombor je napravio sajt i građani su rekli da bi želeli da im se izgradi i osvetli šetalište, ali i rekonstruiše biblioteka.
„Naše iskustvo pokazuje da su lokalne samouprave svesne da je neophodno uključivanje građana, ali im fale jasnija uputstva koje sve metode mogu i treba da koriste. Posle skoro godinu dana od kada im je uključivanje građana i zakonska obaveza mi smo sa 44 opštine po celoj Srbiji, sa kojima radimo, uspeli da oni po prvi put naprave dvogodišnji akcioni plan, u kome je sam proces odlučivanja jasno strukturisan i sprovodi se u timovima“, objasnio je Branislav Milić, sa švajcarskog programa „Reforma poreza na imovinu“.
Prema istraživanju ovog programa, koje je napravljeno u više od 40 opština po celoj Srbiji, čak 44 procenta građana smatra da ih lokalne samouprave uopšte ne podstiču da učestvuju u planiranju i upravljanju budžetom opštine.
Ostavi komentar