Ostalo je još nešto manje od mesec dana do početka nove grejne sezone, a u toplanama u Srbiji kažu da su spremni da u skladu sa propisima uključe grejanje od 15. oktobra
Remontni radovi se završavaju i toplane su u obavezi da do 1. oktobra dostave izveštaje o remontima, ali i predloge uštede.
Međutim, zbog rasta cena energenata većina njih priprema i nove cenovnike za potrošače, pa je od 60 toplana 47 tražilo poskupljenje, a 14 je već dobilo zeleno svetlo od lokalnih samouprava.
Beograd nije među gradovima u kojima je odobrenje dozvoljeno i još se čeka odgovor osnivača, odnosno Grada Beograda, piše Euronews.
Izvršna direktorka za proizvodnju toplotne energije u JKP "Beoradske elektrane" Ivana Kalanja kaže da je prema Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u Beogradu zvanični početak grejne sezone 15. oktobar, ali napominje da gradska odluka kaže da toplane u periodu od 1. do 15. oktobra moraju biti u propravnosti.
''Ukoliko u poslednjoj prognozi prethodnog dana srednja dnevna temperatura bude 12 stepeni i niže, toplane su dužne da pokrenu isporuku toplotne energije. Od 1. oktobra počinju funkcionalne probe sistema koje podrazumevaju proveru rada energetskih objekata, toplana i kotlarnica. Uporedo se proverava i funkcionalnost toplovodne mreže i toplotnih predajnih stanica kako bi proizvodna i distributivna postrojenja što bolje bila pripremljena za predstojeću grejnu sezonu", objašnjava Kalanja.
Ona napominje da grejna sezona u Beogradu počinje u skladu sa propisima i da ne postoji odluka o odlaganju početka grejanja i ističe da takvu odluku ni ne očekuje.
"Obezbeđeni su energenti za normalan tok grejne sezone, a svakako zbog celokupne energetske situacije u Evropi, svi mi i toplane i energetska preduzeća i korisnici sistema bi trebalo racionalno da se ponašamo", smatra Kalanja.
Dodaje da su tokom remontnog perioda "Beogradske elektrane" sprovele brojne investicione i remontne radove, kao i da je u većini toplotnih izvora, toplana i kotlarnica ugrađena nova oprema, obnovljeni kilometri toplovodne mreže i da je dosta sredstava uloženo i u toplotne predajne stanice.
Ona ističe da "Beogradske elektrane" pre svega rade na gas i da je "Srbijagas" obezbedio dovoljne količine ovog energenta i napominje da toplane imaju i obavezne rezerve mazuta, koji služi da se prevaziđe neki period u slučaju parcijelne ili potpune nestašice gasa.
Kalanja kaže da će se "Beogradske elektrane" pre svega držati odluke o snabdevanju, odnosno da temperatra vazduha u grejanim prostorijama kao optimalna bude 20 stepeni, jedan stepen manje ili više od toga.
Priboj ne zavisi od uvoznih energenata
Neke toplane, međutim, ne zavise od uvoznih energenata, a Priboj je jedno od prvih mesta koje je dobilo toplanu na biomasu.
Direktor Marko Janjušević kaže da su sa novim načinom grejanja troškovi toplane prepolovljeni, pa da očekuje da će ove sezone platiti 120 do 150 miliona, umesto 250 miliona dinara koliko bi im bilo potrebno da moraju da kupe 2.000 tona mazuta.
"Sada izdvajamo upola manje u odnosu na period kada smo trošili mazut. Ipak, i cena drveta se u poslednjih deset goidna udvostručila, ali u odnosu na cenu mazuta i gasa ipak smo u prednosti. Velika korist je i što se razvija lokalna privreda, jer nabavljamo sirovine iz Prijepolja i Nove Vraoši. Pošumljenost naše opštine je dve trećine. Nadamo se da će cena drveta kao energenta pasti i da će biti neka povoljnija cena", kaže Janjušević.
On, međutim, kaže da to ipak nije razlog da se ne pridruže većini toplana koje traže poskupljenje svojih usluga.
Ostavi komentar