Banke sve češće nude kredite sa dugim rokovima otplate, većim iznosima kredita i maksimalnim sredstvima obezbeđenja. Naime ukoliko želimo da uzmemo više novca, da ga otplaćujemo čak 10 godina a da nas niko ne pita šta ćemo sa njim, banke kao sredstva obezbeđenja traže sredstva kojima se maksimalno smanjuje rizik kreditiranja - hipoteku.
Iako smo navikli da hipoteku vezujemo za stambene kredite, u poslednje vreme hipoteka je obezbeđenje koje se pojavljuje i u ostalim kategorijama kredita. Potpuno je logično dati hipoteku za stambeni kredit, jer sredstva obezbeđenja za kredit koji ćemo otplaćivati u proseku 20 godina moraju biti dovoljno kvalitetna da i posle 10 ili 15 godina otplate kredita, mogu servisirati naplatu ukoliko dođe do problema u otplati.
Ali, da li za gotovinski kredit od 1.000.000 dinara treba dati hipoteku banci?
Iako se to možda čini kao najlakše rešenje, jer nećemo tražiti žirante, nikoga nećemo opterećivati našim kreditnim zaduženjima, ne treba zaboraviti činjenicu da upravo davanje hipoteke za male iznose kredita može da nas košta mnogo više, upravo onoga što nam je primat u životu - krov nad glavom.
Šta je hipoteka?
Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti ili ako dođe do povrede druge obaveze koja aktivira hipoteku, zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca, bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.Da pojasnimo, od uvođenja novog Zakona o hipoteci u decembru 2005. godine, kojim se uređuje hipoteka kao obezbeđenje potraživanja i osnivanje centralne evidencija hipoteka, samo uspostavljanje hipoteke je maksimalno pojednostavljeno, ali isto tako je maksimalno pojednostavljena i naplata putem aktivirane hipoteka.
Upis hipoteke
Hipoteka se prema važećem zakonu najćešće kada su u pitanju krediti, uspostavlja na osnovu založne izjave. Založna izjava je isprava sačinjena od strane vlasnika (u ovom slučaju pravnici banke u ime vlasnika sačinjavaju založnu izjavu), kojom se on jednostrano obavezuje, da ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom.
Po formi i sadržini, založna izjava odgovora Ugovoru o hipoteci, koji se ređe koristi kada je u pitanju uspostavljanje hipoteke kao obezbeđenje po kreditu.
Overom Založne izjave u Sudu i izjave Saglasnosti supružnika (Izjava saglasnosti je obavezna ukoliko je vlasnik nepokretnosti u braku), vlasnik nepokretnosti sam može podneti zahtev za upis hipoteke.
Zahtev za upis hipoteke se podnosi Republičkom geodetskom zavodu (koji vodi centralnu evidenciju hipoteka), odnosno Zemljišnim knjigama ili nadležnom Sudu. Uz zahtev za upis hipoteke se podnosi overena Založna izjava, Ugovor o kreditu, izjava Saglasnosti supružnika, vlasnički list nepokretnosti, odnosno druga dokumentacija kojom se dokazuje vlasništvo nad nepokretnpsti (u slučaju ako nepokretnost npr. nije izgrađena ili uknjižena, potrebna je građevinska dozvola, Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti).
Ovim smo završili ono što je bio naš deo posla, i upisali hipoteku na nepokretnost. Rešenje o upisu hipoteke stiže naknadno (u zavisnosti od institucije i konkretnog slučaja obično nakon 5 do 30 dana od dana podnošenja zahteva) i to na adresu vlasnika i hipotekarnog poverioca.
I ovde vrlo često prestaje naše razmišljanje o tome a šta će biti sutra, jer uzeli smo novac koji nam je bio potreban, dali banci hipoteku, a sve posle toga lako ćemo.
Kriza, izbori, porezi, mikro i makroekonomska situacija, uticaj svetskih finansijskih (ne)prilika, sve to dovodi do nesigurnosti radnih mesta, kašnjenja plata, odnosno otkaza.
Čak i kad sačuvate radno mesto, dovoljno je da vam firma ne plati tri plate zaredom i u problemu ste. I to velikom! Jer nivo tolerancije za kašnjenja u otplati kod kredita koji su obezbeđeni hipotekom nije tako velika, pogotovo što je naplata putem hipoteke definisana zakonom. A to je ono što većina nas ne zna i ne razmišlja o tome.
Ma koliko god nam je besmisleno da bi neko aktivirao hipoteku za manji dug verujte da će banke to uraditi, jer ne žele da izgube svoju investiciju.
Dali je banka smela da odobri kredit mome ocu koji je dao kucu pod hipotekom zbog kredita bez saglasnosti moje majke?
Kupac je kreditni i tada prodavac "daje"kupcu kopiju dokumentacije za apliciranje kredita i stan prodavca pada pod hipoteku...da li sam u pravu i da li kupac dok ne dodje do konacne isplate tj posle kapare isplata ostatka kada dobije kredit,ne moze da izvrsi nikakvu malverzaciju po pitanju prodavca tj u njegovu stetu