Zvanični kurs Evra za dan 30.11.20. :: 117.5822 rsd
Tekst objavljen: 22.10.2020 13:05        


Nakon solidnog rasta od 4,2 odsto u 2019, Srbija se u 2020. suočava sa recesijom od tri odsto usled krize izazvane kovidom 19.Uprkos usporavanju ekonomije, stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu 2020. bila na istorijskom minimumu od 7,3 odsto, zahvaljujući državnom programu fiskalnih podsticaja

"Oporavak Srbije od iduće godine, rizik državna preduzeća"

Pa ipak, pomoć ekonomiji da prebrodi pandemiju imala je visoku cenu: fiskalne podsticajne mere sada čine skoro 13 odsto BDP-a, što će dovesti do projektovanog fiskalnog deficita od rekordnih 7,6 odsto, saopštila je Svetska banka.

Deficit bi mogao porasti i dalje ako se realizuju pojedine potencijalne obaveze, što bi značajno povećalo javni dug. Očekuje se da će oporavak početi u 2021, a rast će se vratiti na prethodnu putanju u srednjem roku.

“Prema najnovijim podacima, u baznom scenariju BDP Srbije opašće u 2020. za tri odsto, nešto manje nego u ostatku regiona. U ovom scenariju pretpostavlja se da će broj zaraženih koronavirusom ostati pod kontrolom i da će se, uprkos verovatnom pritisku na zdravstveni sistem, izbeći značajniji efekti na ekonomiju iz drugog kvartala, pošto se neće očekivati nove mere izolacije”, ističe Svetska banka.

Međutim, kako se navodi, pandemija će uticati na službena putovanja, izvoz usluga, doznake i strane direktne investicije.

“Oporavak u drugoj polovini godine će biti sporiji i zato što je prošle godine privredni rast bio bitno veći pošto je Srbija izvršila jednokratno ulaganje u novi gasovod”, ukazuje Svetska banka .Prema projekcijama, značajniji oporavak će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog.

“Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. Niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti oporavak, pri čemu se trenutno projektuje rast BDP od 2,9 odsto”, navodi Svetska banka.

Potencijalni rizici

I dalje su prisutni brojni rizici. Pored neizvesnosti koja preti globalnoj privredi, osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim rizicima.

“Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije, i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća, uključujući, kao najskorije primere, Telekom Srbiju i Er Srbiju, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su Železnice i Srbijagas”, upozorava Svetska banka.

Razvoj političkih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, kako se ističe – mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču unapređenja poslovnog okruženja.

“Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine, uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza; SDI i domaću tražnju. Sa druge strane oni uglavnom zavise od brzine sprovođenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima”, zaključuje Svetska banka.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ekonomija srpska ekonomija ekonomski oporavak Srbija svetska banka državna preduzeća

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana