Krajem prošle godine bilo je bojazni da se vreme jeftinih kredita u svetu, pa tako i u Srbiji, bliži kraju, sa čim se tada složila većina stručnjaka, piše Blic u tekstu u kojem se bavi pitanjem kako stvari stoje danas
Tako glavni ekonomista Švedske banke Toni Mertsina kaže za beogradski dnevnik da su krajem 2018. očekivali da ce šestomesečni euribor dostići nivo od dva odsto u poslednjem kvartalu 2022. godine, ali da na osnovu trenutne perspektive ne treba isključiti da se to može dogoditi i kasnije.
Mertsina kaže da će kamate na stambene kredite početi znatnije da rastu nakon 2022. godine. Kako je objasnio, tada bi trebalo očekivati nešto brži rast euribora, evropske kamate koja utiče na visinu kamata na kredite u Srbiji, a koja je trenutno na minimalnom nivou. Praktično, euribor koji je danas ispod nule, za tri godine bi mogao da iznosi dva odsto, što bi današnju mesečnu ratu podiglo za 60 evra.
"Naime, ekonomski rast u evrozoni je usporio i očekuje se da će nastaviti da usporava. To znači da ekonomski podaci i očekivanja ukazuju na to da će Evropska centralna banka verovatno biti pažljivija prilikom povećanja kamatnih stopa, a upravo to određuje put euribora", kaže Mertsina i dodaje da upravo oporavak Evrope znači i početak rasta evropske kamate, euribora.
Na pitanje treba li očekivati povratak euribora na nivo od četiri i više odsto, koliko je iznosio 2008. godine, sagovornik Blica rekao je da je "toliki nivo van domašaja njegove prognoze".
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković za Blic je rekla da ne očekuje skori rast euribora.
''Mere koje preduzima Evropska centralna banka, kao i sve najave o tome da li ce se i kako menjati monetarna politika ECB, govore da do polovine 2020. godine neće biti promena. Takođe, način na koji se govori o daljem preduzimanju mera govori u prilog činjenici da mi cak do prvog kvartala 2021. godine nećemo imati promena u smislu monetarne politike koje bi dovele do nekog drastičnog rasta euribora'', rekla je guvernerka.
Trenutna vrednost euribora je minus 0,345 odsto, što govori o njegovom minimalnom uticaju na cenu kredita. Pre deset godina euribor je bio i veći od 4,5 odsto, a eventualni skok na dva procenta mogao bi današnju ratu kredita od 250 evra da poveća na 310 evra.
"Niko nema kristalnu kuglu, da najavi neki preokret na duže staze, ali je činjenica da je trenutna situacija neodrživa narednih 20 godina, odnosno da euribor neće moći tako dugo da nastavi da se kreće oko nule ili u blagom minusu", ocenjuje u razgovoru za Blic Biznis Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Što se tiče kraćeg roka, Grubišić se slaže sa ocenom guvernerke za 2020. godinu, i kaže da je to ono što možemo da vidimo prema najavama i projekcijama inflacije i privrednog rasta u evrozoni. "Očigledno za sada nema stabilnog izlaska iz krize i prosto će i referentna kamatna stopa ECB biti niska, pa i euribor", kaže Grubišić.
On ocenjuje da je danas možda dobra prilika za uzimanje dugoročnih, na primer stambenih kredita, sa fiksnom, umesto varijabilne kamate, jer je fiksna kamata tek nešto malo viša, a obezbeđuje sigurnost tokom celog perioda otplate.
"U ovakvoj situaciji možda bih pre razmatrao mogućnost uzimanja kredita sa fiksnom kamatom ako se govori o periodu otplate od 20-25 godina. Razlika u odnosu na varijabilnu kamatu je mala, a zaštićeni ste tokom celog perioda, odnosno možete da računate na fiksnu mesečnu ratu i ne razmišljate o kretanju Euribora", navodi Grubišić.
Efektivna kamata na stambene kredite u Srbiji indeksirane u evrima danas se kreće u rasponu od 2,7 do 5,99 odsto. Pošto je euribor u minusu (0,345 odsto), bankarski klijenti trenutno za stambeni kredit od 50.000 evra, sa rokom otplate od 25 godina, plaćaju mesečnu ratu od oko 230 evra. Za kredit za stan od 30.000 evra, na 30 godina, mesečno treba izdvojiti oko 125 evra. Trenutne varijacije euribora su minimalne, pa klijenti to skoro i ne osećaju u visini rate, ali ako bi euribor porastao za 1 procenat, takav skok bi za korisnike stambenih kredita značio rate veće za tridesetak evra. Ako bi stigao do predviđenih 2 odsto, to bi mesečne izdatke moglo da poveća i do 60 evra, piše Blic.
Euribor je kamatna stopa po kojoj prvoklasne banke međusobno pozajmljuju depozite u evrima. U Srbiji banke koriste euribor kao referentnu kamatnu stopu, tj. kao osnovicu u strukturi nominalne kamate pri obračunu kamata na kredite indeksirane u evrima.
Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu i još se nije "oporavio".
Trenutno šestomesečni euribor iznosi minus 0,347 odsto.
Ostavi komentar