Sada se, dešava neočekivano - nakon više nedelja kontinuiranog rasta, barel je ponovo pojeftinio
Ove nedelje barel se prodavao po 42 dolara i to zbog zabrinutosti za tražnju koju je podstaklo saudijsko sniženje cena azijskim kupcima i slabiji kineski uvoz.
U sredu se sirova nafta WTI kretala oko 37 dolara za barel, dok je brent prodavan za 40 dolara. U martu i aprilu, podsetimo, cena je bila i manja od nula dolara - u prevodu kupcima je plaćano, jer proizvođači nisu imali naftu gde da skladište.
U međuvremenu je gorivo u Srbiji od početka jula poskupelo za 12 do 15 dinara po litru, pa se tako na srpskim pumpama ovih dana benzin može kupiti za 137 dinara, a dizel za oko 146 dinara. Da podsetimo, krajem juna benzin je koštao 123 dinara, a litar dizela oko 132 dinara.
Poznavaoci prilika tvrde da je jedan od razloga za poskupljenje to što su potrošene zalihe jeftine nafte, ali se većina analitičara slaže da do kraja godine ne bi trebalo očekivati velike promene u cenovnicima na srpskim pumpama.
- Do kraja 2020. možemo očekivati minimalna pomeranja cene goriva u Srbiji, jer je generalno mišljenje da cena sirove nafte na globalnom tržištu neće stići do 50 dolara za barel. Takođe, potrošnja se nije povećala kao što se očekivalo i ne očekuje se da će do kraja godine dovoljno porasti u odnosu na sadašnju proizvodnju -ocenjuje Nebojša Atanacković suvlasnik jedne od naftnih kompanija u Srbiji.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
- Iz samog dijagrama kretanja cene sirove nafte može se videti da aktuelna promena cene ni blizu nije tako velika kao ona s početka godine, kada je pad cene nafte na globalnom tržištu doveo i do pada cena goriva u Srbiji, za oko 30 dinara po litru. Skok cene nafte od aprila do juna sa 20 na 40, pa kasnije i na 45 dolara po barelu izazvao je poskupljenje goriva u proseku za oko 13 dinara po litru -objašnjava Tomislav Mićović, generalni sekretar UNKS.
On kaže da to pokazuje da na cene goriva na benzinskim stanicama uvek utiču troškovi naftnih kompanija.
- Cene se razlikuju od zemlje do zemlje i zavise od uslova poslovanja i razvijenosti tržišne konkurencije, tako da se promene ne dešavaju uvek u isto vreme, ali uvek imaju isti i intenzitet i trend. Kada se porede cene goriva u pojedinim zemljama, treba imati u vidu da u ovoj vrsti proizvoda veliki deo cene čine državne dažbine. U našem slučaju je to više od 60 odsto, tako da bez obzira na uticaj globalnog tržišta na cene goriva u pojedinim zemljama redosled zemalja se ne menja, tačnije menja se kada država poveća ili smanji dažbine -zaključuje on.
U regionu benzin najskuplji u Grčkoj, dizel u Albaniji
Prema najnovijim podacima o prosečnoj maloprodajnoj ceni goriva u zemljama regiona (od 31. avgusta), trenutno je benzin najskuplji u Grčkoj (1,43 evra, odnosno 168 dinara po litru), a slede Albanija (160 dinara), Hrvatska (144 dinara) i Srbija (135 dinara).
Dizel je u odnosu na našu zemlju skuplji samo u Albaniji i košta 1,36 evra po litru (160 dinara), dok je na srpskim pumpama prosečna cena 143 dinara. Slede Hrvatska i Grčka sa 135 dinara za litar.
Atanacković podseća da se u Srbiji cene goriva slobodno formiraju na tržištu, za razliku od nekih zemalja regiona, poput Hrvatske i Crne Gore, gde država na 15 dana donosi odluku o cenama. Zato su ove zemlje možda najbolji pokazatelji kretanja na tržištu, smatra naš sagovornik.
Atanacković dodaje da je značajan faktor i vrednost dolara, jer "ako dolar gubi na vrednosti, cena barela raste, i obrnuto".
Petar Stanojević, profesor na Fakultetu za bezbednost i bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, takođe smatra da do kraja godine ne bi trebalo očekivati velike promene u ceni goriva na srpskim pumpama.
- Prema dostupnim informacijama, Bečki sporazum se skoro 100 odsto poštuje, a Saudijska Arabija i Rusija se pridržavaju dogovorenih proizvodnih kvota. Takođe, privredna aktivnost više ne zamire kao na početku korona krize. Ona još uvek nije sjajna, ali makar ne ide naniže, globalno posmatrano. Zato ne bi trebalo očekivati neke posebne promene ni na tržištu naftnih derivata -ocenjuje Stanojević i dodaje da se rast cena na srpskim pumpama možda može delimično pripisati i činjenici da naftne kompanije sada nadoknađuju gubitke iz marta, aprila ili maja.
- Zapadne ekonomije se polako stabilizuju, dakle po ekonomiju situacija neće biti gora, a to znači da bi i naftno tržište trebalo da bude biti relativno stabilno - navodi on.
Ostavi komentar