Dugo su poslodavci govorili: “Ako ti nećeš da radiš, ima ko hoće“, ali više to ne mogu
Situacija nije kao pre dve, tri decenije, kada je za jedno radno mesto konkurisalo i po nekoliko desetina ljudi. Nezaposlenih je manje od 10 odsto a poslodavci na muci da nađu stručne i odane radnike. Na razgovorima za posao kandidate pitaju za koju bi platu radili, a da ih zadrže spremni su da daju razne pogodnosti - od privatnih osiguranja, rekreacije na radnom mestu, do rada od kuće.
Do pre samo neku godinu želja većine bila je radno mesto u banci, u prijatnom i čistom okruženju uz zarade koje su bile među najvišim u zemlji. Sada bankari imaju muku ne samo da nađu, nego još više da zadrže zaposlene.
“Fluktuacija u banci kao i na tržištu je nekih 15 posto.Od 150 ljudi koji odu iskoristimo priliku da bar nekih osamdesetak pozicija zatvorimo tako što damo priliku kolegama koji su već u organizaciji i da napreduju u karijeri i da ostvare neke bolje uslove bolje benefite, bolje zarade, da nauče nešto novo, a da ulazne pozicije zatvaramo tako što izlazimo na tržište”,kaže Hana Škero Kosić, direktor za ljudske resurse Erste banke.
Pritisnuti zakonom ponude i tražnje za samo nekoliko godina od surovih gazda mnogi poslodavaci su postali korektni partneri sa kojima može da se pregovara.
“U poslednje dve godine pokrenut je veliki investicioni ciklus u zarade zaposlenih koji je iznosio 30 miliona evra i koji je doveo doprosečnogpovećanjaplata kolega u distributivnom centru za 30 odsto. S druge strane, 26 dana imaju minimum zagodišnjiodmor i svi imaju karticu sa popustom od 12 odstodamogu kupovati u svimnašimprodavnicama”,ističe Milica Popović iz kompanije “Delez Srbija“.
Zarada ostaje najvažniji motiv za rad, ali se traži i fleksibilno radno vreme, slobodni dani, prostor za rekreaciju, privatno zdravstveno, pa i penziono osiguranje.
“U poslednje vreme posebno je izražena ta inicijativa za dvokratno radno vreme u smislu da rade jedandeo dana, pa jedan deo dana pauza, pa uveče ponovo - što je opet u nekim delatnostima ugostiteljstva je moguće u nekima nije, ali svakako što se tiče zarade svakako i tu imaju mogućnost da traže bolje uslove”,ukazuje Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.
U kompaniji koja je prva u Srbiji uvela četvorodnevnu radnu nedelju ističu da im za godinu i po nijedan radnik nije otišao.
“Vi ako hoćete da zadržite čoveka najlakše je da to uradite velikom platom. Sve ostalo je ej-čar. E sada da li je lako svima dati ogromne plate. Pa nije lako i zatomoramoda radimo nešto drugo da nađemo neki balans izmeđusvegatogaZato dajem benefite i ostalo. Kod nas je jedan od ključnih benefita koji smo mi kao firma predvideli da bude četvorodnevna radna nedelja. Mismo krenuli od proizvodnje. Ako je tu uspelo, onda može da uspe u bilo kom odeljenju”, napominje Nebojša Matić iz "MikroElektronike".
U nekadašnjoj Jugoslaviji, Srbija i Beograd su bili krajnji cilj mnogim ljudima iz regiona. Ubrzano starenje stanovništva i odlazak u inostranstvo, smanjili su regionalni migracioni rezervoar i ka Srbiji.
Sada nam radnici stižu sa dalekih destinacija, uglavnom za poslove koji zahtevaju nižu spremu.
Za one zahtevnije stručnjaci imaju sve više mogućnosti da traže i plate i uslove, a to bi moglo,upozoravajuupućeni,da promeni mnoge stvari i u javnom sektoru.
Ostavi komentar