"Oko 10% domaćinstava poseduje neku kriptovalutu"

Oko 10 odsto domaćinstava u šest zemalja evra obuhvaćenih studijom Evropske centralnebanke (ECB) poseduje kripto imovinu. Većina njih je imovina vredna manje od 5.000 evra, objavio je danas ECB. Predsednica ECB-a Christine Lagarde rekla je u nedjelju da je vrednost kriptovaluta nula

ECB je udeo domaćinstava u evrozoni koja poseduju kriptovalute ili ostalu kripto imovinu, utvrđena na temelju ankete provedene u šest zemalja: Belgiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji i Nizozemskoj. Otkrila je da jedno od deset domaćinstava poseduje ovakvu nekretninu, piše SeeBiz.

Većina njih je imovina vredna manje od 5.000 evra, ali unutar ove grupe većina investitora ima manje od 1.000 evra te imovine. S druge strane, oko šest odsto vlasnika kripto imovine ima je u vrednosti iznad 30.000 evra, objavio je ECB na svojoj web stranici.

Banka napominje da je veća verovatnoća da će domaćinstva s višim prihodima posedovati kripto imovinu, dok će kućanstva s najnižim prihodima vjerojatnije ulagati u tu imovinu od onih sa srednjim prihodima. U kripto imovinu najčešće ulažu mladi odrasli muškarci i visokoobrazovani ljudi, a u financijskoj pismenosti vlasnici kriptovaluta najčešće su među najpismenijima, ali i najmanje pismenima.

ECB je primetio da velika volatilnost vrednosti kriptovaluta posljednjih mjeseci nije dovela do velikih previranja na tržištu ili kolapsa bilo koje financijske institucije. No, rizici u tom smeru rastu, pri čemu banka ističe sve veću izloženost financijskih institucija ovoj imovini.

"Ako se trend sadašnjeg rasta i integracije tržišta nastavi, kripto imovina će predstavljati rizik za financijsku stabilnost", rekli su stručnjaci banke. "Biće važno zatvoriti regulatorne rupe i rupe u podacima u ekosustavu kripto imovine", rekao je ECB.

Predsednica ECB-a Kristin Lagarde rekla je u Nizozemskoj u nedelju da je vrednost kripto imovine nula, prenosi francuska novinska agencija AFP. Stoga je pozvala potencijalne investitore da ne slede "smer".

Vrednost kripto tržišta dosegnula je 2.500 milijardi evra na kraju 2021., a unatoč nedavnim padom, tržište je i dalje sedam puta veće nego što je bilo početkom 2020., napominje ECB.