I dalje ih nudi manji broj banaka. Na novoodobrene evroindeksirane stambene kredite kamata je u septembru iznosila 3,8 procenata
Sve je više odobrenih stambenih zajmova sa deset odsto učešća i po nezvaničnim saznanjima Udruženja banaka klijenti su podigli do 1.000 takvih kredita. I dalje ih ne odobravaju sve banke. NLB Komercijalna banka odobrila je više od 200 pozajmica za kupovinu prvog stana za šta je isplatila gotovo 11,5 miliona evra.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da su banke koje odobravaju te zajmove hrabre. Zašto? Pa zbog rizika.
„Velika je neizvesnost na tržištu nekretnina, rizik postoji i banka se štiti kroz visinu učešća od 20 odsto u slučaju da padne cena nekretnine kupljene na kredit koju dužnik ne može da vrati, a banka mora da je proda. Očigledno banke rizikuju, a to može da im se isplati i da zarade”, navodi Grubišić.
Iz Udruženja banaka napominju da je od 19. juna 2020. Narodna banka Srbije (NBS) dala mogućnost u vidu preporuke da učešće za stambeni kredit može biti i 10 procenata. Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, ukazuje da je za sada mali broj banaka prihvatio da radi po tom predlogu, jer ne žele da kroz smanjenje uslova po pitanju visine učešća povećavaju rizik od nenaplativosti kredita. Prema njihovim saznanjima do pet banaka ih odobrava.
„Svakako treba imati u vidu da je reč samo o predlogu, a ne i uredbi po kojoj poslovne banke moraju da postupaju i shodno tome većina banaka opredelila se da ne menja svoju poslovnu politiku, kao i kriterijume za procenu rizika i da su zadržale konzervativniji stav prilikom odobravanja kredita. Takođe treba imati u vidu da je za banku jako bitan odnos iznosa odobrenog kredita i procenjena vrednost hipoteke, to jest stepen pokrivenosti zajma hipotekom. Što je veća vrednost hipoteke u odnosu na odobreni kredit, to je banka relaksiranija prilikom odobravanja zajma, što znači spremna je da odobri kredit sa nižim učešćem, ali i sa nižom kamatnom stopom”, objašnjava Vasić.
Iz NBS navode da je prema poslednjim raspoloživim informacijama, najmanje sedam banaka uvrstilo u svoju redovnu ponudu olakšicu kojom je omogućeno finansiranje kupovine prve stambene nepokretnosti kreditom uz učešće od 10 odsto.
„Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene evroindeksirane stambene kredite je u septembru bila 3,8 odsto, što je za 1,2 procentna poena više u odnosu na minimum od 2,6 odsto koliko je iznosila tokom 2021. i prvog kvartala 2022, na šta je uticalo povećanje restriktivnosti monetarne politike Evropske centralne banke. Tražnja stanovništva za stambenim kreditima zadržana je uprkos tome na relativno visokom nivou, iako postoji umereno usporavanje u poređenju sa prošlom godinom. Međugodišnji rast stambenih zajmova, po isključenju efekta promene deviznog kursa u septembru bio je 12,9 i 17,3 odsto u odnosu na decembar 2021. Stambeno kreditiranje je i dalje podržano merama centralne banke koje su donete 2020, a čija je primena produžena i na ovu godinu. Bankama je omogućeno da produže rok otplate stambenih zajmova za najduže pet godina, da smanje učešće za kupovinu prve stambene nepokretnosti na 10 sa 20 procenata, uz niži minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima”, napominju iz NBS.
Očekuju dalji rast stambenih zajmova, ali uz nešto sporiju dinamiku zbog očekivanog daljeg zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke. Stambeni kredit sa deset odsto učešća nije rizičniji samo za banku, već i za dužnika. On u startu ima manji trošak, ali ne i ubuduće. Dobija veći mesečni anuitet, ali i plaća kamatu banci na veći kreditirani iznos od 90 odsto zbog čega je ovakav zajam u krajnjem rezultatu skuplji. U slučaju kredita s većim učešćem zajmoprimac manje novca pozajmi od banke, manje joj sredstava da na kamatu i ima niži mesečni anuitet. U slučaju da hoće da prevremeno otplati kredit bolja mu je pozicija, jer banci manje duguje.
Ostavi komentar